Da li ste jutarnja osoba? Evo kome možete da zahvalite na tome: Naučnike iznenadilo otkriće (ANKETA)

Foto: Shutterstock

Osobe koje rano idu u krevet i rano se bude za to mogu da zahvale precima, tj. neandertalcima s kojima su se njihovi preci mešali, tvrde naučnici, a prenosi Gardijan. DNK nasleđen od najbližih rođaka modernih ljudi verovatno je uticao na tendenciju nekih ljudi da budu ranoranioci, otkrili su istraživači, zbog čega im je lakše nego drugima da ranije i legnu u krevet i ustanu.

Iako je većinu gena koju su moderni ljudi dobili mešanjem sa bliskim vrstama evolucija iskorenila, mali njihov deo je opstao, verovatno zato što su im oni pomogli da se prilagode novom okruženju kada su napustili Afriku i došli u Evroaziju. U principu, ko rano rani – verovatno ima neandertalske gene.

Preporučujemo

Šta kontroliše biološki sat

- Analizirajući delove neandertalskog DNK koji je ostao u genomu modernih ljudi, otkrili smo iznenađujući trend. Mnogi od njih utiču na gene koji kontrolišu biološki sat kod modernih ljudi i to uglavnom tako što povećavaju sklonost ka tome da neko bude jutarnja osoba – rekao je Džon Kapra, epidemilog sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku.

Homosapijensi su u talasima migrirali iz Afrike u Evroaziju pre oko 70.000 godina. Po dolasku su se susreli sa neandertalcima, koji su se već adaptirali na život u hladnijoj klimi, jer su se tu naselili stotinama hiljada godina ranije.

Zahvaljujući mešanju između dve grupe, današnji ljudi imaju do 4 odsto neandertalskog DNK, uključujući gene povezane sa pigmentacijom koće, kose, skladištenjem masnoće i imunitetom.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Kapra i njegove kolege analizirali su DNK modernih ljudi i neandertalaca i našli su različite genetske varijante koje su uključene u kontrolu cirkadijalnog ritma u obe grupe. Kako su se preci modernih ljudi mešali sa neandertalcima, veoma je moguće da su neki današnji ljudi preneli neandertalsku varijantu, zaključili su.

Da bi to proverili, istraživači su koristili UK Biobanku, koja čuva informacije o genima, zdravlju i stilu života pola miliona ljudi. Ne samo da su mnogi ljudi imali neandertalsku varijantu, već su ti geni bili povezani sa ranim ustajanjem, zaključili su naučnici u studiji objavljenoj u Genome Biology and Evolution.

Ipak, dodaju, nisu svi ranoranioci to baš zbog neandertalskog gena. Postoje i uticaji kulture i okruženja.

Seoba i kraći dan

Kapra veruje da mnogi moderni ljudi nose neandertalske gene jer su im oni pomogli da žive na višim geografskim širinama.

- Ne mislimo da je korisno samo od sebe biti ranoranioc. To je više signal bržeg biološkog sata koji se lakše adaptira na promene nivoa svetla tokom godišnjih doba. Na višim geografskim širinama ljudi moraju da budu bolje prilagođeni različitim dužinama dana tokom godine – rekao je Kapra.

Moderna predstava neandertalskog lovca u Galsko-rimskom muzeju u Belgiji... Foto: Arterra Picture Library / Alamy / Alamy / Profimedia

Prof. Mark Maslin sa Univerzitetskog koledža Londona, koji nije učestvovao u ovoj studiji, kaže da je ovo genetski dokaz da postoje ranoranioci.

- Kada su ljudi evoluirali u tropskoj Africi, prosečno je dan trajao 12 sati. Lovci-skupljači su samo 30 odsto budnog stanja provodili skupljajući hranu i imali su još dosta vremena. Što se išlo severnije, zimi su dani bili kraći i kraći, a hrane je bilo manje, pa je bilo logično da su i neandertalci i ljudi morali da skupljaju hranu što ranije mogu, čim ima svetla – rekao je on za Gardijan.

(Telegraf Nauka/The Guardian)