Vreme čitanja: oko 2 min.
Neobično jedinjenje kod „Mona Lize“ otkriva novu tajnu
Vreme čitanja: oko 2 min.
Leonardo da Vinči je bio slikar, izumitelj i anatom, da navedemo samo nekoliko njegovih talenata, a sad možete dodati – inovantivni hemičar.
Ispostavlja se da je veliki umetnik više eksperimentisao sa svojom čuvenom „Mona Lizom“ nego što se mislilo – i verovatno bio tvorac tehnike viđene u delima stvorenim jedan vek kasnije.
Pomoću rendgenske difrakcije i infracrvene spektroskopije, naučnici iz Francuske i Velike Britanije detektovali su retko mineralno jedinjenje u čuvenom delu.
Preporučujemo
Nova godina prikazana na plafonu drevnog hrama: Očišćen reljef iz doba Starog Egipta
Misteriozna kamena ploča je prava mapa s blagom: Arheolozi koriste zapise da nađu izgubljene spomenike
Pored olovno belog pigmenta i ulja, to jedinjenje – poznato kao plumbonakrit – pronađeno je u osnovnom sloju boje. Studija objavljena 2019. identifikovala je taj mineral u nekoliko 17-vekovnih Rembrantovih radova, ali istraživači nisu naišli na njega u radovima iz doba Italijanske renesanse sve do nove analize, piše CNN.
Plumbonakrit nastaje kad se oksidi olova kombinuju sa uljem. Mešanje ove dve supstance na paleti je tehnika koju su kasniji umetnici poput Rembranta koristili radi boljeg sušenja boje.
Sve što dolazi od Leonarda je vrlo zanimljivo pošto je on bio umetnik, naravno, ali je bio i hemičar i fizičar, imao je mnogo ideja i bio je eksperimentator, pokušavajući da unapredi znanje svog vremena. Svaki put kad otkrijete nešto o njegovom radu, otkrijete da je očigledno bio ispred svog vremena, rekao je profesor Žil Valez sa Sorbone.
„Mona Liza“ je kao mnoge druge slike iz 16. veka naslikana na drvenoj ploči koja je zahtevala debeo osnovni sloj. Istraživači smatraju da je Leonardo napravio mešavinu oksida olova u prahu sa lanenim uljem kako bi postigao debeo prvi sloj boje, nesvesno stvarajući retko jedinjenje.
Analiza „Mona Lize“
Danas istraživačima nije dozvoljeno da uzimaju uzorke tog remek-dela, koje se nalazi u Luvru i zaštićeno je iza stakla. Međutim, koristeći mikrouzorak iz 2007, koji je uzet iz jedne oblasti iza okvira, naučnici su uspeli da analiziraju boju pomoću visokotehnološkog uređaja zvanog sinhrotron. Taj akcelerator čestica omogućio im je da prouče sastav delića slike na molekularnom nivou.
Osnovni sloj Leonardovog murala „Tajna večera“ takođe ima isti hemijski sastav kao „Mona Liza“ iako je mural naslikan na zidu. Naučnici su imali mnogo širi opseg uzoraka od „Tajne večere“ za proučavanje– ukupno 17, od boje koja je otpadala sa zida tokom vremena.
„Mona Liza“ i „Tajna večera“ su dve od manje od 20 slika koje se pripisuju Leonardu.
(Telegraf Nauka/CNN)
Povezane vesti
Nova procedura za bolju termoplastiku putem mešanja osnovnih termoplastičnih materijala
Remek-delo vekovima fascinira istraživače: Analize konačno otkrile kako je Rembrant dobio neverovatnu nijansu
Geologija je ključ za rešavanje misterije najpoznatije slike na svetu?
Stotine nepoznatih vrsta pronađene su širom sveta prošle godine
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
