Nije stvar u godinama, već u - ŠEĆERU! Šta zaista uzrokuje pad seksualne funkcije kod muškaraca

Godinama se smatralo da je pad libida i seksualnih performansa kod muškaraca neizbežna posledica starenja – tihi sled hormonalnih promena, posebno opadanja testosterona. Međutim, novo višegodišnje istraživanje nemačkih naučnika menja tok te priče: ono što zaista podriva mušku seksualnu i reproduktivnu funkciju nije samo protok vremena, već – šećer u krvi. I to ne dijabetes, već minimalni, gotovo neprimetni porasti glukoze, oni koji se još uvek smatraju normalnim.

Ova iznenađujuća otkrića predstavljena su na godišnjoj konferenciji Endokrinološkog društva (ENDO 2025) u San Francisku. Vodeći autor studije, profesor dr Mihael Cicman sa Univerzitetske bolnice u Minsteru, istakao je da su se starost i nivo testosterona dugo smatrali glavnim uzročnicima pada muške seksualnosti, ali da nova saznanja ukazuju na to da presudnu ulogu zapravo imaju metaboličke promene, pre svega blagi porast šećera u krvi, prenosi SciTech Daily.

Preporučujemo

Studija je započeta 2014. godine i trajala je šest godina, obuhvatajući 200 zdravih muškaraca uzrasta od 18 do 85 godina, bez prethodne dijagnoze dijabetesa, srčanih bolesti ili karcinoma. Do kraja istraživanja, 117 učesnika ostalo je pod kontinuiranim nadzorom. Naučnici su detaljno pratili kvalitet sperme, nivo hormona, sposobnost postizanja i održavanja erekcije, libido, kao i metaboličke parametre poput indeksa telesne mase (BMI) i vrednosti HbA1c – standardnog markera za prosečan nivo šećera u krvi.

HbA1c vrednosti ispod 6,5% ne ukazuju na dijabetes, ali istraživači su otkrili da i u tom rasponu dolazi do promena koje imaju fiziološke posledice.

Kada šećer polako utišava libido

Iako su ukupni hormonski profili i osnovni parametri semene tečnosti ostajali u granicama normale, precizne analize su pokazale suptilne ali postojane promene: kod muškaraca sa blagim porastom šećera u krvi, smanjena je pokretljivost spermatozoida, a erektilna funkcija postepeno je slabila.

Drugim rečima, šećer ne mora da bude u dijabetičkom opsegu da bi štetno delovao. Dovoljno je da postane hronično blago povišen – kako to često biva u savremenom načinu života – i već tada dolazi do narušavanja osetljivih sistema seksualnog zdravlja.

Interesantno je i to što testosteron, koji se dugo smatrao gotovo jedinim hormonskim pokazateljem muške seksualnosti, nije imao direktan uticaj na erektilnu funkciju. Međutim, pokazalo se da postoji jasna korelacija između njegovog nivoa i procenjenog libida – subjektivnog osećaja seksualne želje.

Metaboličko zdravlje kao ključ muške potentnosti

Značaj ove studije ne leži samo u naučnoj spoznaji već u praktičnoj poruci koju šalje: muškarci nisu bespomoćni pred starenjem. Promenom životnih navika i praćenjem metaboličkog zdravlja – pre svega šećera u krvi – moguće je usporiti ili čak sprečiti pad seksualne funkcije.

- Ovo otvara vrata preventivnoj medicini u oblasti muškog zdravlja. Ne moramo da čekamo pad testosterona ili pojavu erektilne disfunkcije – možemo delovati ranije, kroz kontrolu ishrane, telesne težine, fizičke aktivnosti i redovno praćenje HbA1c vrednosti – naglašava profesor Cicman.

Za lekare i terapeute koji se bave muškim zdravljem, ovi nalazi predstavljaju važan poziv na redefinisanje fokusa: hormonski status ostaje važan, ali mora biti praćen širim metaboličkim okvirom.

Zanimljivo je napomenuti da se slična zapažanja već beleže i u kontekstu ženskog zdravlja, gde se poremećaji glikemije povezuju sa smanjenom plodnošću i hormonskom neravnotežom. Sada je jasno da ni muško telo nije imuno na tih ali postojan uticaj šećera.

U eri kada sve veći broj ljudi vodi sedentaran način života, jede industrijski obrađenu hranu i nosi skrivene viškove kilograma, ova studija deluje kao tiho ali odlučno upozorenje: šećer, i kad ne boli, menja nas.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)