Ovo je užasno: Nekad veoma redak rak postaje sve češći, naročito kod mladih ljudi

Rak slepog creva je stanje koje je donedavno bilo toliko retko da većina ljudi nikada nije ni pomislila na njega.

Decenijama je to bila bolest s kojom bi se lekari susreli možda jednom ili dvaput tokom čitave karijere, i gotovo uvek bi se javljala kod starijih odraslih osoba.

Međutim, sada se pojavljuje iznenađujući i zabrinjavajući trend: rak slepog creva se dijagnostikuje sve češće, i sve više pogađa ljude u tridesetim, četrdesetim pa čak i kod mlađih. Ova promena je mnoge stručnjake ostavila zbunjene i u potrazi za odgovorima.

Slepo crevo je mali, prstast izduženi organ koji se nalazi prikačen za debelo crevo. Njegova uloga u telu je i dalje predmet rasprava, ali je najpoznatiji po tome što izaziva upalu - apendicitis, bolno stanje koje često zahteva hitnu operaciju. Manje je poznato da se u slepom crevu može razviti i rak – obično bez ikakvih znakova upozorenja.

Nova studija, objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, pokazala je da je broj slučajeva raka slepog creva dramatično porastao kod osoba rođenih posle 1970-ih. Zapravo, učestalost se utrostručila ili čak učetvorostručila kod mlađih generacija u poređenju s onima rođenim 1940-ih.

Iako su ukupni brojevi i dalje mali (rak slepog creva pogađa svega nekoliko ljudi na milion godišnje), brzina porasta je upečatljiva. Još značajnije je to što se sada oko jedne trećine slučajeva javlja kod odraslih mlađih od 50 godina – što je mnogo veći procenat nego kod drugih vrsta gastrointestinalnih karcinoma.

Šta stoji iza ovog porasta? Niko sa sigurnošću ne zna, ali jedan od prvih osumnjičenih jeste dramatična promena načina života i okruženja u poslednjih nekoliko decenija. Stope gojaznosti su porasle od 1970-ih, a poznato je da je višak kilograma faktor rizika za mnoge vrste raka, uključujući i one koji se javljaju u sistemu za varenje.

Istovremeno, ishrana se promenila – sve više konzumiramo prerađenu hranu, slatka pića i crveno ili prerađeno meso – što je sve povezano sa povećanim rizikom od raka u drugim delovima sistema za varenje.

Fizička aktivnost je takođe opala – sve više ljudi provodi sate sedeći za računarima ili ispred ekrana.

Još jedna mogućnost je da smo izloženi novim faktorima iz okoline s kojima se prethodne generacije nisu susretale. Industrijalizacija proizvodnje hrane, široka upotreba plastike i hemikalija, kao i promene u kvalitetu vode, sve bi to moglo igrati ulogu. Međutim, dokazi za sada ostaju ograničeni i u ranoj fazi.

Ono što rak slepog creva čini posebno izazovnim jeste to što ga je veoma teško otkriti. Za razliku od raka debelog creva, koji se ponekad može otkriti rano putem kolonoskopije, rak slepog creva obično prođe nezapaženo.

Simptomi, ako se uopšte jave, su neodređeni i lako se mogu zanemariti. Ljudi mogu osećati blagi bol u stomaku, nadimanje ili promene u pražnjenju creva – što su uobičajene tegobe kod mnogih bezazlenih stanja. Kao rezultat toga, većina slučajeva se otkrije tek nakon operacije zbog sumnje na upalu slepog creva – kada je često već kasno za ranu intervenciju.

Uprkos porastu broja slučajeva, ne postoji rutinski test za skrining raka slepog creva. Bolest je jednostavno previše retka da bi opravdala masovno testiranje, a slepo crevo je teško uočiti standardnim snimanjem ili endoskopijom. Zbog toga i pacijenti i lekari moraju biti posebno pažljivi.

Ako neko ima uporne ili neuobičajene bolove u stomaku, posebno ako je mlađi od 50 godina, važno je da ih ne ignoriše. Rano ispitivanje i pravovremeno lečenje mogu značajno uticati na ishod.

Porast raka slepog creva kod mlađih odraslih deo je šireg trenda viđenog i kod drugih gastrointestinalnih karcinoma, kao što su rak debelog creva i želuca. I ti karcinomi se sve češće dijagnostikuju kod ljudi mlađih od 50 godina, što ukazuje da možda postoje zajednički faktori rizika.

Razlozi za ovu promenu su složeni i verovatno uključuju kombinaciju genetike, načina života, okruženja, pa čak i promene u našoj crevnoj flori - bakterijama koje žive u našim crevima.

U poslednjih nekoliko decenija antibiotici se koriste sve češće, kako u medicini tako i u poljoprivredi. Ova široka upotreba može promeniti ravnotežu bakterija u našim crevima, što potencijalno utiče na rizik od raka.

Neka nova istraživanja sugerišu da izloženost antibioticima u ranom detinjstvu može imati dugoročne posledice po sistem za varenje, ali su potrebne dodatne studije kako bi se ova veza potvrdila.

Za sada, najbolji savet jeste da se fokusiramo na prevenciju i podizanje svesti. Održavanje zdrave telesne težine, izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i celovitim žitaricama, i redovna fizička aktivnost – sve su to koraci koji mogu smanjiti rizik od mnogih vrsta raka.

Izbegavanje duvana i ograničavanje unosa alkohola takođe su važni. Iako ove mere ne mogu garantovati zaštitu od raka slepog creva, one su dokazano korisne za opšte zdravlje.

Naučnici vredno rade na tome da otkriju zašto rak slepog creva tako brzo raste među mlađim generacijama. Razumevanje uzroka biće ključno za razvijanje boljih načina prevencije, ranog otkrivanja i lečenja ove retke, ali sve značajnije bolesti.

U međuvremenu, podizanje svesti među zdravstvenim radnicima i širom javnošću je od suštinske važnosti. Prepoznavanjem znakova i pravovremenim reagovanjem možemo poboljšati šanse za rano otkrivanje raka slepog creva i pružiti pacijentima najbolje moguće ishode.

Priča o porastu raka slepog creva podseća nas da čak i retke bolesti mogu postati češće kada se naše okruženje i način života promene.

(Telegraf.rs/Science Alert)