Ovo je medicinska revolucija: Otkriveni ključni geni za lečenje gojaznosti

Gojaznost je ozbiljno zdravstveno stanje koje povećava rizik od brojnih bolesti, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes, moždani udar, srčane bolesti i određene vrste raka. Međutim, istraživači sa Univerziteta u Delaveru možda su pronašli ključ za ciljano lečenje gojaznosti – na genetskom nivou, prenosi SciTech Daily.

Ibru Fančer, docent kineziologije i primenjene fiziologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Delaveru, predvodi tim koji istražuje genetske mehanizme gojaznosti. Njihovo istraživanje otkrilo je značajne razlike u ekspresiji gena u masnom tkivu, otvarajući mogućnost za razvoj tretmana koji bi mogli ciljati specifične gene i na taj način poboljšati zdravlje pacijenata.

Preporučujemo

Tradicionalno se smatralo da masno tkivo služi samo kao skladište viška energije. Međutim, savremena istraživanja pokazala su da je ono ključni endokrini organ koji utiče na mnoge fiziološke procese. Poremećaji u masnom tkivu mogu doprineti ozbiljnim kardiovaskularnim i metaboličkim bolestima.

U studiji objavljenoj u časopisu Physiological Genomics, Fančer i njegov tim ispitali su kako različiti tipovi ishrane utiču na ekspresiju gena u masnom tkivu. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe. Prva grupa je konzumirala hranu bogatu mastima i kalorijama, sličnu tipičnoj zapadnoj ishrani, a druga grupa je hranjena standardnom laboratorijskom ishranom sa uravnoteženim nutritivnim sastavom. Eksperiment je trajao duže od godinu dana, što je istraživačima omogućilo da analiziraju dugoročne posledice ishrane na ekspresiju gena u masnim depoima.

Rezultati istraživanja pokazali su da gojaznost izazvana nezdravom ishranom značajno menja genetsku ekspresiju u masnom tkivu. Istraživači su identifikovali više od 300 gena sa promenjenom ekspresijom u potkožnom masnom tkivu (SAT) i skoro 700 gena sa promenjenom ekspresijom u visceralnom masnom tkivu (VAT). Ove razlike su ključne, jer se zna da visceralna mast, koja se nakuplja oko unutrašnjih organa, povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.

- Razlika između visceralne i potkožne masti je ogromna. Povećanje visceralne masti, zajedno sa njenom upalnom ulogom u gojaznosti i metaboličkim bolestima, naročito je ozbiljno - istakao je Fančer.

Zanimljivo je da su naučnici, među hiljadama analiziranih gena, identifikovali četiri ključna gena koji su direktno povezani sa metabolizmom, regulacijom kalcijuma i upalnim procesima. Ovi geni sada postaju glavni fokus daljih istraživanja.

Istraživanje je sprovedeno uz pomoć naprednih tehnoloških metoda, uključujući sekvenciranje RNK i bioinformatičku analizu. Fančer je sarađivao sa nekoliko stručnjaka, Brusom Kingamom, direktorom Centra za sekvenciranje i genotipizaciju na Delaverskom biotehnološkom institutu, i Šonom Polsonom, direktorom Bioinformatičkog centra za naučne podatke na Univerzitetu u Delaveru.

- Naše laboratorije omogućavaju istraživačima pristup naprednim tehnologijama za sekvenciranje RNK i bioinformatiku, što im omogućava da sprovode ovakva istraživanja. Analiza podataka jasno je ukazala na gene i puteve povezane s gojaznošću koji se razlikuju između visceralne i potkožne masti - rekao je Polson.

Malak Alradi, doktorantkinja molekularne biologije i genetike, odigrala je ključnu ulogu u organizovanju podataka o genima i njihovoj funkcionalnoj povezanosti.

Njeni nalazi dodatno su potvrdili da su metabolički i inflamatorni procesi u visceralnom masnom tkivu znatno izraženiji nego u potkožnom masnom tkivu, što ovo tkivo čini potencijalnom metom za terapijske intervencije.

Nakon obećavajućih rezultata na životinjama, Fančer sada planira da proširi istraživanje na ljudsko masno tkivo. U saradnji sa dr Kejtlin Halbert, direktorkom barijatrijske hirurgije u bolnici Christiana care, istraživački tim će ispitati da li se isti obrasci ekspresije gena javljaju kod ljudi. Zanimljivo je da istraživači takođe planiraju da istraže razlike među polovima u vezi sa ekspresijom gena povezanih s gojaznošću.

Otkrića naučnika sa Univerziteta u Delaveru otvaraju vrata razvoju ciljanih terapija koje bi mogle transformisati način na koji se gojaznost tretira. Identifikovani geni mogli bi poslužiti kao osnova za razvoj novih lekova koji bi poboljšali funkciju masnog tkiva i smanjili rizik od ozbiljnih bolesti povezanih s gojaznošću.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)