Da li se trudite da budete srećni? E, baš to vas čini NESREĆNIM, eksperti objasnili zašto

Ljudi koji se trude da budu srećni u stvari se zbog tog truda osećaju nesrećno. Ovaj fenomen naziva se „paradoks sreće“ i eksperti konačno imaju objašnjenje zašto je tako.

U studijama više od decenije koristi se termin „paradoks sreće“, ali do sada nije bilo poznato šta ga izaziva.

Preporučujemo

Ispada da je razlog za to što su pokušaji osoba da budu srećnije mentalno iscrpljujući i to ljudima ubija snagu volje i samokontrolu, pa mnogo lakše prave samodestruktnivne odluke zbog kojih su onda nesrećni, navodi se u novoj studiji objavljenoj u žurnalu Applied Psychology: Health and Well-Being, saopštio je Univerzitet Toronta u Skarboru (UTSC).

- Potraga za srećom je donekle kao efekat snežne grudve. Odlučite da se osećate srećnije, ali onda trud da se tako osećate onemogućuje vas da radite stvari koje vas čine srećnim – rekao je Sem Maglio, profesor marketinga na Univerzitetu Toronta u Skarboru i autor studije.

Trud da se osećate srećnim, dodaje, nalikuje na povratak kući nakon napornog radnog dana – što ste više slomljeni mentalno, to se lakše odlučujete da preskočite čišćenje kuće i umesto toga skrolujete po društvenim mrežama.

Maglio i njegova koautorka Ekjang Kim, profesorka Univerziteta u Sidneju, bavili su se ovim paradoksom i u istraživanju iz 2018.

- Priča ovde je da potraga za srećom troši naše mentalne resurse. Umesto da se samo opustimo, trudimo se da se osećamo drugačije – rekao je Maglio.

Potraga za srećom nije besmislena, naglasio je on. Ali kaže da o sreći treba da se razmišlja kao o pesku na plaži.

- Možete da pokušate da uhvatite pesak rukom i kontrolišete ga, ali što više to pokušavate, više će vam se grčiti ruka. Na kraju će te morati da pustite. Samo se opustite. Ne pokušavajte da bude super srećni sve vreme. Umesto toga radite više stvari koje želite, pogledajte ono što već imate i prihvatite to kao nešto što vas čini srećnim – rekao je Maglio.

(Telegraf Nauka/UTSC News)