Antibiotici i drugi lekovi mogu smanjiti rizik od demencije

Antibiotici, antivirusni lekovi, vakcine i antiinflamatorni lekovi mogu biti povezani sa smanjenim rizikom od demencije, pokazala su naučna istraživanja u kojima je analizirano više od 130 miliona ljudi. Ova otkrića podržavaju hipotezu da infekcije i upale igraju značajnu ulogu u razvoju demencije, što otvara mogućnost za primenu već postojećih lekova kao preventivnu ili terapijsku opciju, piše Neuroscience news.

Demencija, koja je vodeći uzrok smrti u Velikoj Britaniji, uzrokuje duboku emotivnu i socijalnu patnju, kako za obolele, tako i za njihove porodice i negovatelje. Prema procenama, demencija ima globalni ekonomski trošak koji prelazi milijardu dolara. Iako je mnogo istraživanja posvećeno razvoju lekova koji mogu usporiti ili sprečiti demenciju, dosadašnji napori nisu doneli značajan napredak. Većina dostupnih lekova bila je efikasna samo u ublažavanju simptoma, dok su novi lekovi kao što su lekanemab i donanemab, koji smanjuju nakupljanje amiloidnih plakova u mozgu (karakterističnih za Alchajmerovu bolest), imali ograničene rezultate.

Preporučujemo

Istraživanje koje su sprovele institucije kao što su Univerzitet u Kembridžu i Univerzitet u Ekseteru, a koje je obuhvatilo 14 velikih studija sa više od 130 miliona ljudi, ukazuje da određene grupe lekova, koji su već odobreni za lečenje drugih bolesti, mogu biti korišćeni za lečenje demencije. Ova saznanja otvaraju mogućnost brže i jeftinije primene lekova koji su već testirani na bezbednost, što ubrzava početak kliničkih ispitivanja.

- Potrebni su nam novi tretmani za usporavanje napredovanja demencije, a ako pronađemo lekove koji su već licencirani za druge bolesti, možemo ih brzo staviti na klinička ispitivanja i omogućiti brži pristup pacijentima, što bi značajno smanjilo troškove – navodi dr Ben Undervud sa Univerziteta u Kembridžu.

Ovo istraživanje pokazuje da postoji mnogo potencijala za preusmeravanje lekova, koji bi mogli značajno ubrzati napredak u lečenju demencije. U slučaju da su ovi lekovi već odobreni za druge bolesti, kao što su infekcije, njihov bezbednosni profil je već poznat, pa bi klinička ispitivanja mogla biti sprovedena brzo.

Jedno od neočekivanih otkrića ovog istraživanja bilo je povezivanje antibiotika, antivirusnih lekova i vakcina sa smanjenim rizikom od demencije. To podržava teoriju da bakterijske i virusne infekcije mogu izazvati demenciju. Na primer, postoje istraživanja koja ukazuju na to da BCG vakcina, koja je uobičajeno korišćena za lečenje tuberkuloze, može smanjiti rizik od demencije.

Pored ovoga, antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, pokazali su povezanost sa smanjenim rizikom od demencije. Zanimljivo je da su neki od gena koji povećavaju rizik od demencije takođe uključeni u inflamatorne procese, što može objasniti ovaj efekat. Naučnici sve više prepoznaju ulogu upale u razvoju mnogih bolesti, uključujući demenciju, i smatraju da se antiinflamatorni lekovi mogu koristiti kao potencijalna terapija za prevenciju ove bolesti.

Međutim, istraživanje je pokazalo da postoje i kontradiktorni rezultati kada je reč o nekim lekovima, kao što su oni za snižavanje krvnog pritiska, antidepresivi i lekovi za dijabetes. Iako su neki od ovih lekova povezani sa smanjenim rizikom od demencije, drugi su pokazali suprotan efekat.

- To što je određeni lek povezan sa promenjenim rizikom od demencije ne znači da je on direktni uzrok te promene. Na primer, ljudi sa dijabetesom su pod povećanim rizikom od demencije, ali to ne znači da lekovi koji regulišu nivo glukoze u krvi povećavaju rizik – objašnjava dr Ilijana Lourida sa Univerziteta u Ekseteru.

Jedan od ključnih zaključaka ovog istraživanja jeste važnost korišćenja velikih baza podataka u analizi lekova koji mogu smanjiti rizik od demencije. Kombinovanjem različitih studija istraživači mogu identifikovati lekove koji bi mogli biti najefikasniji u prevenciji demencije.

Britanska vlada je podržala razvoj platforme za brzo i efikasno testiranje lekova, uključujući i one koji su već odobreni za druge bolesti, ali se sada testiraju za demenciju. Ovaj pristup omogućava brže ispitivanje lekova i time ubrzava njihov razvoj, što može doprineti boljoj dostupnosti tretmana za pacijente.

- Kombinovanjem velikih zdravstvenih podataka možemo fokusirati istraživanje na lekove koji bi prvo trebalo da se testiraju, čime ćemo ubrzati pronalaženje novih tretmana za demenciju – kaže dr Undervud.

Ova istraživanja otvaraju nova vrata u borbi protiv demencije i donose nadu da bi već postojeći lekovi mogli igrati ključnu ulogu u lečenju ove bolesti. Upotrebom postojećih lekova, koji su već testirani na bezbednost, proces razvoja novih tretmana za demenciju mogao bi biti znatno brži i efikasniji.

Studija je objavljena u Alzheimer’s and Dementia: Translational Research & Clinical Interventions.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)