Tehnologija postoji, ali... Da li je moguće izvući sećanja iz mozga preminule osobe?

Kada umre voljena osoba iza nje ostaju lične stvari, ali se mnogi pitaju šta se dešava sa svim njenim životnim iskustvima? Da li je mogući ta sećanja izvući iz osobe koja je umrla?

- Izvlačenje nekih delova sećanja možda je moguće, ali bi bilo tehnološki veoma izazovno - rekao je za LiveScience Don Arnold, neuronaučnik sa Univerziteta Južne Karoline.

Preporučujemo

Sa današnjom tehnologijom, izvlačenje sećanja bi moglo da izgleda ovako - prvo identifikovati skup moždanih ćelija, koji su kodirali određeno sećanje u mozgu i razumeti kako su oni povezani, pa aktivirati te neurone da bi se stvorila približna neuronska mreža, algoritam mašinskog učenja koji imitira način na koji mozak radi.

„Sećanja su kodirana grupama neurona“, rekao je Arnold. Kratkoročna i dugoročna sećanja formiraju se u hipokampusu. Drugi delovi mozga čuvaju različite aspekte sećanja, kao što su emocije i drugi senzorni detalji, navode iz Klivlendske klinike.

„Grupe neurona povezane sa jednim sećanjem ostavljaju fizički trag u mozgu koji se naziva engram“, rekao je Arnold.

Neuronaučnici su identifikovali engrame u hipokampusima mišjih mozgova. Na primer, u studiji iz 2012. godine, objavljenoj u žurnalu Nature, istraživači su pronašli specifične moždane ćelije povezane sa sećanjem na iskustvo koje je izazvalo strah.

„Da naučnici imaju potpuni model ljudskog mozga (koji još nemaju), mogli bi teoretski da identifikuju lokaciju sećanja koje žele da izvuku“, rekao je Arnold.

Ali ljudska sećanja mogu biti kompleksna, posebno dugoročna sećanja koja mogu biti vezana za lokacije, odnose s ljudima ili veštine. Izvlačenje sećanja mrtve osobe je dodatno komplikovano jer su diskretni delovi sećanja rasuti po celom mozgu.

Neuroni unutar datog engrama povezani su sinapsama, prostorima između neurona kroz koje putuju elektrohemijski signali, navodi Nacionalna medicinska biblioteka. Kada se sećanje aktivira, ono pokreće lanac paljenja sinapsi između ovih grupa, koje se mogu čuvati u različitim delovima mozga. U početku, neuroni koji su bili aktivni tokom originalnog događaja čine engram. Ali tokom vremena, postoje dokazi da se sećanja sele na različite lokacije kako se konsoliduju u mozgu, rekao je Arnold za Live Science.

„Dobijate ovu vrstu kaskade neurona koji kodiraju ove različite stvari, a svaki od njih je povezan u ovom engramu“, rekao je on.

Jednostavno isecanje ćelija koje formiraju engram ne bi bila dobra metoda za izvlačenje. Engram nije zapravo sećanje - to je samo mesto gde se sećanje čuva, rekao je Arnold. Dakle, čak i ako biste pronašli engram, bilo kroz modeliranje ili eksperiment na nekome dok je još bio živ (što je malo verovatno), bilo bi teško rekonstruisati originalni događaj onako kako ga je doživela mrtva osoba.

„Sećanje je veoma rekonstruktivno, što znači da se sećate delova i parčića događaja, ali ne dobijate celu stvar“, rekao je za Live Science Čaran Ranganat, direktor programa za sećanje na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu. To je ekonomski način formiranja sećanja, rekao je on, jer mozak može da koristi stvari koje već zna da bi popunio praznine, a ne da pravi novi „zapis“ za svaki deo iskustva. Na primer, neko se može sećati da je jeo čokoladnu tortu i igrao žmurke na svom petom rođendanu. Ali se ne seća drugih detalja, kao što su koji su prijatelji došli ili da li je padala kiša. Ipak, oni zadržavaju opšte sećanje na to iskustvo.

Foto: Shutterstock

„Najbolji model neuronske mreže zahtevao bi doživotne skeniranje mozga nekoga ko se stalno seća događaja“, rekao je Ranganat. Tada biste možda mogli da koristite neuronsku mrežu da biste ponovo stvorili određeno sećanje nakon što neko umre. Međutim, ovo pretpostavlja da su sećanja statična stvar, kao što je datoteka na hard disku koja reprodukuje niz događaja. Umesto toga, sećanje je dinamično, dodao je Ranganat.

„Mi prožimamo naša sećanja svim vrstama značenja i perspektive na način koji nije nužno odraz događaja“, rekao je on. „Ne reprodukujemo prošlost, samo zamišljamo kakva je prošlost mogla da bude.“ Sve ovo, dodao je, jeste pokušaj da razumemo naša prošla iskustva kao nešto više od jednostavnog niza događaja. Dakle, barem za sada, sećanja na život će umreti sa osobom koja ga je doživela.

(Telegraf Nauka/LiveScience)