Injekcija dva puta godišnje 99% efikasna u prevenciji HIV-a

Da bi oralni lekovi koji sprečavaju novu HIV infekciju bili efikasni, pacijent mora da preduzme izvesne akcije, uključujući posete lekaru svaka tri meseca i – najvažnije – da bude dosledan.

Dnevni oralni antiretrovirusni lekovi, poznati kao PrEP (prevencija infekcije), kranje su efikasni u prevenciji prevenciji HIV-a, ali samo ako se koriste svakodnevno po instrukcijama. Tako je efikasnost leka Truvada znatno umanjena ako se ne koristi redovno.

Preporučujemo

Međutim, rezultati nedavnog kliničkog ispitivanja koje je finansirala farmaceutska kompanija Gilead, pod vođstvom lekara sa američkog Univerziteta Emori u Atlanti, pokazuju da injekcija Lenakapavira dva puta godišnje obezbeđuje 96% manji rizik od infekcije sveukupno, što je značajno efikasnije nego dnevni oralni PrEP.

„Ovo je veliki napredak u medicini, naročito za ljude čija situacija ne dozvoljava da uzimaju dnevni oralni lek, i za one u izrazito pogođenim populacijama“, kaže prof. dr Kolin Keli sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori.

U randomizovanom, dvostruko slepom kliničkom ispitivanju koje je upoređivalo efikasnost lekova, 99% učesnika u grupi tretiranoj Lenakapavirom nije dobilo HIV infekciju. Samo dva učesnika iz grupe od 2.179 dobilo je infekciju HIV-om tokom ispitivanja. U grupi tretiranoj Truvadom (1.086 osoba) bilo je devet novih HIV infekcija. Ispitivanje je pokazalo da je poštovanje programa injekcija veće nego u slučaju uzimanja dnevnih oralnih pilula.

Iako je PrEP izuzetno efikasan u sprečavanju infekcije, injekcija je delom efikasnija zbog problema sa doslednim sprovođenjem programa dnevnih oralnih pilula. Otprilike polovina ljudi koji počnu da uzimaju dnevni oralni PrEP prestanu u roku od godinu dana zbog raznih faktora, dodaje Keli, imajući u vidu različite pristupe zdravstvenoj nezi generalno.

Inkluzija rasno, etnički i rodno različitih učesnika u kliničko ispitivanje je značajna jer predstavlja populacije koje su neproporcionano pogođene HIV-om. Na primer, grupe u ispitivanju su bile sastavljene od cisrodnih muškaraca i rodno raznovrsnih ljudi na 88 lokacija u Peruu, Brazilu, Argentini, Meksiku, Južnoafričkoj Republici, Tajlandu i Sjedinjenim Državama.

Populacije koje su neproporcionalno pogođene HIV-om su iste populacije koje imaju ograničen pristup PrEP lekovima – ili možda imaju problem sa doslednom upotrebom oralnog antiretovirusnog medikamenta – što ističe potrebu za više opcija. Studija takođe ukazuje da se više od polovine novih HIV infekcija širom zemlje u 2022. desilo među cisrodnim homoseksualnim muškarcima, a 70% od toga među crnim ili hispano individuama.

U bolnici Grejdi, naš fokus je na povećanoj predstavljenosti populacija koje dobijaju neadekvatne usluge i koje su ranjive, i razumemo i radimo na otklanjanju nepoverenja prema istraživanju zbog ranijih zloupotreba ili zanemarivanja tih populacija u istraživačkim institucijama, kaže prof. dr Valerija Kantos sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori, lekar u bolnici Grejdi.

Medicinski materijali su na istraživačkoj lokaciji bolnice Grejdi bili dostupni na španskom i dvojezično osoblje je regrutovalo učesnike koji su govorili samo španski. Regrutovane su osobe koje predstavljaju populacije koje bi imale najviše koristi od Lenakapavira. Klinika Houp i bolnica Emori su takođe bile među 88 lokacija za kliničko ispitivanje.

Pošto je III faza kliničkog ispitivanja završena, Keli se nada da će Lenakapavir do 2025. biti odobren za komercijalnu upotrebu.

Rezultati studije doprinose arsenalu novih sredstava za prevenciju HIV-a. Antiretrovirusni lekovi sa dugim dejstvom daju novu nadu onima koji nisu u mogućnosti da uzimaju oralne medikamente.

Sad je izazov da se nova sredstva učine dostupnim ravnopravno – tek tada će doći do drastičnog opadanja broja novih HIV infekcija na lokalnom i globalnom nivou, dodaje dr Karlos del Rio, upravnik Odeljenja za medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori.

(Telegraf Nauka/Emory University)