Dugo sedenje može da ošteti zdravlje, čak i ako ste mladi i vežbate

Foto: Shutterstock

Studija sa Univerziteta Kolorado u Bolderu i Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu, sa više od 1.000 bivših i sadašnjih stanovnika Kolorada, uključujući 730 blizanaca, jedna je od prvih koja ispituje kako dugo sedenje utiče na zdravstvene pokazatelje kao što su holesterol i indeks telesne mase (BMI) kod mlađih odraslih ljudi.

Otkriveno je da minimalna preporučena fizička aktivnost – oko 20 minuta umerenog vežbanja dnevno – nije dovoljna za sprečavanje opasnosti od sedenja tokom najvećeg dela radnog vremena.

Preporučujemo

„Naša studija pokazuje da manje sedenja tokom dana, više intenzivnog vežbanja, ili neka kombinacija to dvoje, može biti neophodnan uslov za smanjenje rizika od preranog starenja u mlađem odraslom dobu“, kaže prof. Čandra Renolds sa Odeljenja za psihologiju i neuronauku.

Nakon pandemije kovida, naučnici su primetili da mladi ljudi više sede – skloni su da misle da su otporni na uticaje starenja jer je njihov metabolizam odličan i ne moraju da brinu do 50-ih ili 60-ih godina života, kažu istraživači. Međutim, važno je šta radite tokom ovog kritičnog životnog perioda.

Šetnja nakon posla nije dovoljna

Analizirani su podaci o osobama starim u rasponu od 28 do 49 godina, prosečne starosti 33 godine, iz studije Univerziteta Kolorado o bihevioralnom razvoju i kognitivnom starenju blizanaca i usvojenih osoba od detinjstva.

U proseku, prijavljeno je sedenje u trajanju od skoro devet sati dnevno, s tim što se kod nekih osoba radilo o čak 16 sati. Prijavljeno je između 80 i 160 minuta umerenog vežbanja u proseku nedeljno i manje od 135 minuta intenzivnog vežbanja. Istraživači primećuju da su ovi rezultati verovatno bolji od nacionalnih proseka zbog aktivnog sila života u Koloradu.

Posmatrane su dve ključne mere starenja srca i metabolizma – ukupni holesterol/lipoproteini visoke gustine (HDL) i indeks telesne mase (BMI). Otkriveno je da, u suštini, što više neko sedi – starije izgleda. Takođe, malo umerene aktivnosti u danu punom sedenja nije značajno ublažavalo te uticaje.

U stvari, mladi odrasli ljudi koji sede 8,5 sati dnevno i vežbaju u preporučenom obimu ili manje mogli bi se naći u kategoriji „srednjeg do visokog rizika“ od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti.

„Brza šetnja posle radnog vremena možda nije dovoljna. Iako je to sve vidljivije sa godinama, pokazujemo da se pojavljuje već u ranom odraslom dobu“, kaže Renolds.

Intenzivna aktivnost, pak, ima efekat ublažavanja. Na primer, oni koji su intenzivno vežbali (trčanje ili vožnja bicikla) 30 minuta dnevno imali su nivoe holesterola i BMI kao osobe mlađe 5-10 godina, koje su sedele isto vreme, ali nisu vežbale.

Međutim, čak ni intenzivna aktivnost možda neće potpuno sprečiti negativne uticaje dugog sedenja, zaključuju istraživači.

Isti geni, različiti stilovi života

Identični blizanci su naročito korisni za istraživanje jer dele 100% svojih gena, pa je lakše isključiti genetske faktore koji bi mogli doprineti različitim zdravstvenim ishodima i fokusirati se na razlike u načinu života.

Posmatrajući podskup blizanaca sa različitim običajima u pogledu sedenja i fizičke aktivnosti, istraživači su otkrili da izgleda da zamena sedenja vežbanjem ima bolji efekat na popravljanje holesterola nego puko dodavanje vežbanja danu punom sedenja.

U suštini, pokušajte da radite i jedno i drugo.

Koristite sto za kojim se stoji, pravite pauze i obavljajte sastanke tokom šetnje radi redukcije sedenja na poslu. Ako je moguće, radite nešto što vas ostavlja bez daha barem 30 minuta dnevno, ili budite „vikend ratnik“ sa dužim, intenzivnijim vežbanjem kad možete.

Istraživači se nadaju da će studija delovati kao podsticaj za preispitivanje preporuka u pogledu fizičke aktivnosti i određivanje koliko sedenja je previše.

Ljudi u mlađem odraslom dobu trebalo bi da naprave korake koji mogu oblikovati njihovu budućnost – to je vreme da se izgrade navike koje će biti korisne za zdravlje na duge staze.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)