Vreme čitanja: oko 3 min.
Istraživanje uloge crevnog mikrobioma u produženom kovidu kod mladih ljudi
Vreme čitanja: oko 3 min.
Gastroenterolog Sučitra Hurigan i saradnici iz Nacionalnog instituta za zdravlje u Merilendu ispituju promene crevnog mikrobioma kod dece i mladih sa produženim kovidom i pokušavaju da odrede nove terapijske mete za to stanje.
Infekcija virusom SARS-CoV-2, koji uzrokuje kovid-19, menja sastav crevnog mikrobioma kod odraslih, što često dovodi do povećanja broja patogena i smanjenja broja mikrobnih vrsta koje pomažu imunitetu.
Infekcija SARS-CoV-2 može takođe izazvati intestinalno oštećenje i produženo zapaljenje. Izgleda da ove promene preovlađuju kod ljudi sa produženim kovidom, ali tačni mehanizmi i njihove posledice na razvoj ovog stanja nisu poznati, piše Nature.
Zasad se mali broj studija bavio takvim promenama mikrobioma i povezanim mehanizmima kod dece sa produženim kovidom. Ova studija ispituje dugoročne uticaje kovida-19 na crevne mikrobiome kod dece.
Mikrobi koji okupiraju naša tela od rođenja igraju ključnu ulogu u formiranju imunosistema i regulisanju metabolizma. Poremećaji crevnog mikrobioma i imunskog razvoja pre punoletstva mogu imati negativne posledice koje su doživotne, uključujući razvoj autoimunskih i metaboličkih bolesti.
To izaziva zabrinutost u pogledu uticaja kovida kod dece na razvoj crevnog mikrobioma i potonje reakcije domaćina koje mogu uticati na buduće zdravlje.
Iako je pandemija kovida-19 zvanično okončana, dugoročne posledice i dalje postoje, uključujući uticaj produženog kovida na decu. Ranije zdrava deca pogođena dugim kovidom nisu sposobna da učestvuju u normalnim dečjim aktivnostima i mogu čak biti nesposobna za redovno pohađanje škole. Međutim, proučavanja dijagnoze, tretmana i prevencije ovog onesposobljavajućeg stanja su ograničena.
Naša hipoteza je da negativni dugoročni ishodi kovida kod dece mogu biti delimično posredovani crevnim mikrobiomom i opsegom njegovog poremećaja infekcijom i nakon infekcije, kažu istraživači.
Studija će ispitati uzorke krvi i stolice 200 dece i mladih (do 21 godine starosti), koji će biti podeljeni u tri grupe: oni koji su imali kovid i potpuno se oporavili, oni koji su razvili produženi kovid i kontrolna grupa zdravih koji nikad nisu bili inficirani virusom SARS-CoV-2.
Nedavno je otkriveno da su čak i deca koja su bila pozitivna na SARS-CoV-2, ali nisu ispoljavala simptome, imala smanjen nivo ključnih antizapaljenjskih i imunomodulatornih bakterijskih grupa u crevima.
Mikrobiom u svakom uzorku stolice biće ispitan nasumičnim metagenomskim sekvenciranjem, tehnikom za sveobuhvatno ispitivanje svih gena u svim mikroorganizmima u svakom uzorku. Ne samo da će biti osmotrene bakterije, već i aktivnost virusa, gljivica i drugih mikroorganizama. Zatim će se putem metabolomike osmotriti funkcija ovih mikroba i njihovih metaboličkih proizvoda, i kako utiču na reakcije domaćina.
Biće ispitano više od 7.000 proteina u uzorcima krvi najsavremenijom tehnikom. Pored toga, pomoću kombinacije podataka o uzorcima krvi i stolice, proceniće se imunski odgovori na specifične komponente mikrobioma. To će doprineti identifikovanju specifičnih mikrobiota koje imunosistem aktivno prepoznaje tokom infekcije SARS-CoV-2 i kod produženog kovida.
Ove tehnike ća dati opsežnu sliku mikrobiomskih reakcija domaćina radi identifikacije potpisa koji su relevantni kod dece sa produženim kovidom. Takođe ćemo identifikovati mikrobiomske i imunske potpise koji štite od produženog kovida kod dece. Ovo će nam pomoći da identifikujemo potencijalne terapeutske mete u mikrobiomu, kažu istraživači.
Ovi uvidi mogu dovesti do razvoja preventivnih terapija koje jačaju zaštitnu aktivnost u mikrobiomu, kao i tretmana za već obolele. Nalazi bi takođe mogli dati mehanističke uvide u postojanost simptoma kovida kod dece i pomoći u predviđanju onih koji bi mogli imati visok rizik od produženog kovida u budućnosti.
Učesnici studije biće praćeni tri godine, što će omogućiti da vidimo kako se mikrobiomski potpisi koje identifikujemo menjaju tokom vremena i u kakvom su odnosu sa simptomima i kvalitetom života pacijenata, kažu istraživači. Produženi kovid bi mogao godinama nastaviti da utiče na zdravlje mikrobioma i imunosistema tih mladih ljudi.
Osim toga, znanje stečeno u ovom projektu može imati šire primene, dajući uvide u druge pedijatrijske virusne infekcije koje imaju slične dugotrajne efekte.
(Telegraf Nauka/Nature)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.