Vreme čitanja: oko 2 min.
Bakterije odgovorne za akne genetski modifikovane da tretiraju to stanje
Vreme čitanja: oko 2 min.
Bubuljice su velika muka koja ruši svačije samopouzdanje putem bolnih ispupčenja. Tako da ideja da bi ista bakterija za koju se smatra da uzrokuje akne mogla da se upotrebi za njihovo uklanjanje predstavlja neobično prijatnu vest. Poput istiskivanja bubuljice (što ne bi trebalo da radite).
Cutibacterium acnes je jedna od nauobičajenijih bakterija na našoj koži i istraživači su uspeli da modifikuju njene gene kako bi proizvodila i lučila molekul koji, u ćelijskim eksperimentima, smanjuje akumulaciju sebuma, piše Science Alert.
Sebum je masna supstanca koja može slepiti mrtve ćelije kože i začepiti pore ako je proizvedena u prevelikoj količini, izazivajući akne. Proždirući sebum i povećavajući svoju brojnost, c. acnes može doprineti zapaljenju akni.
Preporučujemo
Mutacija koja nas je štitila postala problematična: DNK drevnih Evropljanja otkriva poreklo multiple skleroze
Usta – vrata zdravlja i sreće
Ipak, ova bakterija je takođe bitna za zdravu kožu, pošto proizvodi lipide koji pomažu u održavanju naše zaštitne spoljne barijere. Takođe se nalazi duboko u folikulima dlaka, praktično na mestu gde se oslobađa sebum.
Sadašnji tretmani za teške slučajeve akni mogu ili ubiti dobre bakterije, u slučaju antibiotika, ili imati retke, ali vrlo nezgodne sporedne efekte, poput supstance zvane izotretinoin.
Međutim, istraživači sa Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni su iskoristili mehanizam dejstva izotretinoina, koji uključuje gen za kodiranje proteina zvanog NGAL, koji tkivima za proizvodnju masti zvanim sebociti govore da je vreme da umru.
Ako bi se postiglo da c. acnes proizvode NGAL, možda bi se akne mogle tretirati bez neželjenih dejstava izotretinoina.
Međutim, teškoća sa upotrebom c. acnes kao terapeutskog trojanskog konja bila je u tome što je bakterija odbijala pokušaje naučnika da ubace nove DNK instrukcije u njen genom.
Poznata kao transformacija, ova osnovna tehnika mikrobiologije je prvi korak u modifikovanju bakterija da proizvode proteine koje inače ne znaju kako da proizvode.
Eksperimentišući sa različitim mehanizmima dostave DNK u ćelije c. acnes, naučnici su stvorili soj sposoban da proizvodi NGAL.
Kad su primenili taj soj c. acnes koji luči NGAL na laboratorijski uzgojene sebocite, modifikovana bakterija je značajno redukovala nivoe sebuma – dvostruko za 48 sati.
U eksperimentima sa miševima, modifikovane c. acnes su takođe proizvele NGAL dva do četiri dana nakon aplikacije na kožu i bakterija je pronađena duboko u folikulima dlaka, kao što je očekivano. Nije bilo znakova da je tretman izazvao pojačanu inflamaciju.
„Napravili smo bakteriju koja živi i koži i učinili da proizvodi ono što je našoj koži potrebno da ukloni akne“, kažu naučnici.
Međutim, koža miševa je prilično drugačija od ljuske, iako se često koristi kao model za rano testiranje topikalnih terapija. Koža miševa je opuštenija, četiri puta tanja i ima mnogo više folikula, tako da su potrebna dalja klinička ispitivanja u cilju procene dejstva kod ljudi.
(Telegraf Nauka/Science Alert)
Povezane vesti
Smrtonosne bakterije hrane se ljudskom krvlju: Otkrivena tajna bakterijskog vampirizma
Drevni zubi retko imaju bakterije koje izazivaju karijes
Bakterija iz creva izaziva slepilo? Šokantno otkriće krivca za bolesti oka
Inženjeringom do virusa koji ubijaju smrtonosne patogene
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
