Mutacija koja nas je štitila postala problematična: DNK drevnih Evropljanja otkriva poreklo multiple skleroze

Foto: Kiyoshi Takahase Segundo / Panthermedia / Profimedia

Uzorak DNK dobijen iz kostiju i zuba drevnih Evropljana koji su živeli pre 34.000 godina pruža uvid u poreklo multiple skleroze (MS). Otkriveno je da su genetske varijante koje sada povećavaju rizik od ove neurološke bolesti, nekada služile da zaštiti ljude od bolesti koje prenose životinje, pokazuju rezultati istraživanja.

Ispitivanje je obuhvatilo uzorke drevne DNK sekvencirane od 1.664 osobe sa različitih lokacija širom zapadne Evrope i Azije.

Preporučujemo

Ovi drevni genomi su zatim upoređeni sa modernom DNK iz UK Biobanke, koja se sastoji od oko 410.000 samoidentifikovanih „belih britanskih“ ljudi, i više od 24.000 drugih rođenih van Velike Britanije, kako bi se uočile promene tokom vremena, prenosi Rojters.

Migracija stočara

Jedno upečatljivo otkriće se odnosi na MS, hroničnu bolest mozga i kičmene moždine koja se smatra autoimunim poremećajem u kojem telo greškom napada samo sebe.

Istraživači su identifikovali ključni događaj migracije pre oko 5.000 godina na početku bronzanog doba kada su se stočari iz takozvane Stepske kulture (Jamna kultura) preselili u Zapadnu Evropu sa područja koje uključuje modernu Ukrajinu i južnu Rusiju.

Oni su nosili genetske osobine koje su u to vreme bile korisne i štitile ih od infekcija koje su mogle nastati od ovaca i goveda. Kako su se sanitarni uslovi poboljšavali tokom milenijuma, ove iste varijante su povećale rizik od MS. Ovo pomaže da se objasni, kažu istraživači, zašto severni Evropljani imaju najveću učestalost multiple skleroze na svetu, dvostruko veću od južnih Evropljana.

- Mi smo proizvod evolucije koja se dogodila u prošlim okruženjima i na mnogo načina nismo optimalno prilagođeni okruženju koje smo danas stvorili za sebe - rekao je populacioni genetičar sa Univerziteta Kalifornija Rasmus Nilsen, jedan od vođa istraživanja objavljenog danas u časopisu Nature.

Pre oko 11.000 godina, farmeri iz Male Azije su u Zapadnu Evropu, zamenjujući lovce-sakupljače.

Foto: Shutterstock

- Narod Jamne kulture su bili prvi pravi nomadi u Evropi. Koristili su domaću stoku i konje da bi pristupili unutrašnjosti azijske stepe, gde se malo jede i pije, pa su sve nosili sa sobom. Fizički su bili neobično veliki, što možemo videti merenjem skeleta i takođe genetski, i očigledno prilično nasilni - rekao je genetičar sa Univerziteta Kembridž i koautor studije Vilijam Bari.

Nalazi mogu imati implikacije za istraživanje i lečenje MS, dodao je on.

- Ovo menja naš pogled na MS, pomažući nam da razumemo njeno poreklo. Možemo da vidimo MS kao rezultat imunog sistema koji je efikasno evoluirao da se nosi sa nizom infekcija u ljudskoj prošlosti, ali koji sada postoji u veoma drugačijem okruženju. Ova razlika između prošlosti i modernog sanitarnog okruženja verovatno uzrokuje preaktivan imuni sistem. To implicira da bi trebalo da težimo da ponovo kalibrišemo imuni sistem, a ne da ga potisnemo - rekao je Bari.

Visoka povezanost sa Stepskom kulturom postoji u severnim delovima Evrope, a vrhunac dostiže u Irskoj, Islandu, Norveškoj i Švedskoj. Nalazi podvlače kako se genetske osobine mogu promeniti od korisnih do štetnih kako se uslovi razvijaju.

Višak u modernoj eri

- Povećana je učestalost patogenih infekcija tokom bronzanog doba, zbog neposredne blizine ljudi i njihovih domaćih životinja, kao i zbog rastuće gustine populacije - rekao je specijalista za računarsku evolucionu biologiju Univerziteta u Kopenhagenu i koautor istraživanja Evan Irving-Piz.

Prema njegovim rečima, tek u modernoj eri ove genetske varijante su postale višak za naše imunološke potrebe, što je, kako je naveo, rezultiralo povećanjem rizika od razvoja multiple skleroze i drugih autoimunih bolesti.

Istraživanje je osvetlilo i druge karakteristike Evropljana. Pošto su pripadnici Stepske kulture genetski predisponirani da budu visoki, današnji severni Evropljani imaju tendenciju da budu viši od južnih Evropljana, koji u većoj meri vode poreklo od neolitskih farmera koji su genetski bili predisponirani da budu niski.

(Telegraf Nauka / TANJUG)