• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Ulaze u telo i pomažu zarastanje rana: Sićušni živi roboti napravljeni od ljudskih ćelija iznenadili naučnike

 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Tim naučnika iskoristio je ćelije dušnika da napravi antrobote, koji bi mogli da imaju značajnu primenu u medicini

  • 0

Naučnici su napravili sićušne žive robote od ljudskih ćelija i oni su sposobni da se kreću u laboratorijskim posudama, a veruje se da će jednog dana moći da pomognu u zarastanju rana i oštećenog tkiva, piše CNN. Tim sa Univerziteta Tafts i Instituta Vis sa Harvarda napravili su ove sićušne žive robote i nazvali ih antroboti.

Ovo istraživanje zasnovano je na ranijem radu nekih od naučnika iz tima, kada su napravili prve žive robote ili ksenobote od matičnih ćelija iz embriona afričke kandžaste žabe (Xenopus leavis).

Ključne karakteristike antrobota

1. Antroboti su biološki roboti koji sami sebe prave od ljudskih ćelija iz dušnika, sposobni su za kretanje i podsticanje rasta neurona.

2. Mogu da se naprave od ljudskih ćelija bez genetskih modifikacija, što ih čini dobrim terapijskim alatom prilagođenom određenom pacijentu.

3. Antroboti predstavljaju značajan napredak u regenerativnoj medicini, što znači da bi potencijalno mogli da se koriste u lečenju mnogih bolesti i povreda.

- Neki ljudi su mislili da su se karakteristike ksenobota previše zasnivale na činjenici da su nastala od embriona vodozemaca. Mislim da nema nikakve veze što su bile iz embriona ili iz žabe. Mislim da su sve to karakteristike živih stvari. Mi ne shvatamo šta sve rade ćelije u našem telu – rekao je Majkl Levin, profesor biologije u Školi umetnosti i nauke na Taftsu.

Iako su antroboti živi, oni nisu organizmi jer nemaju pun ciklus života, navode naučnici.

- Pitaju se da li je robot, da li je životinja, da li je mašina? Podseća nas na čvrste binarne kategorije sa kojima operišemo, ali koje nam nisu dovoljno dobre. Moramo da ih prevaziđemo – rekao je on.

Naučnici su koristili ćelije iz dušnika odraslih, anonimnih donora različitih godina i različitog pola. Oni su eksperimentisali sa njihovom hemijskom kompozicijom i otkrili način da nateraju treplje da se okrenu drugačije i onda su organoidi postali pokretni, a treplje su se ponašale kao vesla. Ono što je naučnike iznenadilo je što su bili sposobni da nateraju oštećene delove neurona da rastu i leče se, ova karakteristika im daje mogućnost da ulaze u telo i pomažu zarastanje rana i obnovu oštećenih tkiva i ćelija.

- Ništa se nije desilo prvog, drugog, četvrtog ili petog dana, ali kako se često dešava u biologiji, sedmog dana došlo je do brze tranzicije. Bilo je to kao cvetanje cveća. Treplje su se okrenule. Svaki antrobot izrastao je iz pojedinačne ćelije – rekkla je Gizem Gamuskaja, doktorandkinja na Taftsu.

Antroboti nisu identični, neki su sferični i potpuno prekriveni trepljama, drugi više nalikuju ragbi lopti. Živeli su do 60 dana u laboratorijskim uslovima.

Eksperimenti su u ranoj fazi, ali cilj je da se otkrije da li mogu da imaju medicinsku aplikaciju. Plan je da antroboti ulaze u telo pacijenta i pomažu zarastanje rana.

(Telegraf Nauka/CNN)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>