Uspešna proba prvog tretmana za supergonoreju

Lekari bi ubrzo mogli imati sredstvo za sprečavanje uspona gonoreje otporne na lekove. Prvi novi antibiotik u višedecenijskom periodu za tretiranje gonoreje pokazao je dobre rezultate u opsežnoj kliničkoj studiji, saopštila je neprofitna organizacija koja razvija taj lek.

Svake godine se skoro 100 miliona ljudi širom sveta zarazi gonorejom, koju izaziva bakterija Neisseria gonorrhoeae. Tokom prošle decenije došlo je do zabrinjavajućeg povećanja broja slučajeva supergonoreje, otporne na skoro sve dostupne lekove. Ta infekcija je obično bez simptoma i, ako nije lečena, može dovesti do neplodnosti i vanmaterične trudnoće, kao i povećane transmisije HIV-a, piše Nature.

Novi antibiotici su retkost u planovima farmaceutskih kompanija. Potencijalni novi tretman za gonoreju, zoliflodacin, prvobitno je razvila AtraZeneka, a kasnije njen ogranak Entasis terapjutiks u Voltamu u Masačusetsu. Na meti tog leka je esencijalni bakterijski enzim koji raspliće DNK tokom replikacije ćelija.

Američki nacionalni instituti za zdravlje su pomogli u finansiranju faze II kliničkog ispitivanja kod 179 osoba sa gonorejom, a 2018. je izvešteno o pozitivnim rezultatima. Međutim, razvoj leka je bio u „limbu“ dok se Globalno partnerstvo za razvoj i istraživanje antibiotika (GARDP), neprofitna organizacija iz Ženeve u Švajcarskoj, nije udružilo sa Entasisom radi ispitivanja velikih razmera.

To ispitivanje je obuhvatilo 930 ljudi sa gonorejom iz Južnoafričke Republike, Tajlanda, Sjedinjenih Američkih Država, Belgije i Holandije. Učesnici su dobili ili zoliflodacin – u obliku pilule – ili standardnu terapiju, injekciju antibiotika zvanog ceftriakson, u kombinaciji sa oralnom dozom antibiotika azitromicina.

Nijedan od slučajeva nije bio izazvan bakterijama otpornim na ceftriakson ili azitromicin, ali je ispitivanje otkrilo da je zoliflodacin jednako efikasan u lečenju infekcija kao standardni lekovi. Takođe se pokazalo da je lek bezbedan i da ga učesnici studije dobro podnose.

Sojevi N. gonorrhoeae otporni na ceftriakson pojavili su se nezavisno širom sveta i sad se nekontrolisano šire u nekim zemljama; neki su takođe stekli otpornost na azitromicin. To je vrlo zabrinjavajuće, pošto bi gonoreja mogla postati nepobediva.

Međutim, ti sojevi su osetljivi na zoliflodacin. Otkriveno je da N. gonorrhoeae može razviti otpornost na zoliflodacin u laboratoriji, ali nijedan otporan soj zasad nije detektovan u uzorcima od pacijenata.

Možda neće uvek biti tako, naročito ako zoliflodacin bude preterano ili pogrešno korišćen – npr. ako ne bude primenjivan dovoljno dugo da uništi populaciju bakterija kod neke osobe. Gonoreja je uspela da razvije otpornost na sve klase lekova koji su upotrebljeni protiv nje.

Da bi se predupredila otpornost na zoliflodacin, taj lek se razvija samo kao tretman za gonoreju i druge seksualno prenosive infekcije. Međutim, regulatorne i zdravstvene agencije će odlučiti kad i kako će se lek upotrebljavati.

Nova dijagnostika će takođe biti važna. Testovi koji mogu brzo razlikovati gonoreju od drugih seksualno prenosivih infekcija trebalo bi da budu šire dostupni u bliskoj budućnosti, ali oni koji mogu da identifikuju otpornost na lek nisu toliko blizu. Nacionalni programi nadzora za gonoreju otpornu na antibiotike takođe mogu dati smernice za odgovornu upotrebu zoliflodacina.

GARDP ima licencu za prodaju leka u najvećem delu sveta, a Entasis ima marketinška prava za ostale teritorije. Manika Balasegaram, izvršni direktor GARDP, nije hteo da kaže koliko će koštati. GARDP je već dogovorio proizvodnju sa jednom indijskom kompanijom i Balasegaram se nada da će masovna proizvodnja značiti da zoliflodacin košta otprilike kao postojeći tretmani – samo nekoliko dolara po pakovanju.

(Telegraf Nauka/Nature)