Najdetaljnija mapa ljudskog mozga sadrži 3.300 vrsta ćelija

Credit: Janik Chemolli / Panthermedia / Profimedia

U njemu su detaljno prikazani struktura i funkcionisanje 3.300 vrsta moždanih ćelija, od kojih je samo mali deo ranije bio poznat nauci, piše Live Science.

Preporučujemo

„To nije samo atlas“, rekao je Ed Lajn, neuronaučnik u Alenovom institutu za nauku o mozgu. „Otvara potpuno novo polje, gde u ektremno visokoj ćelijskoj rezoluciji možete posmatrati čovekov mozak“.

Pokrenut 2017, ovaj ogromni projekat ima za cilj kreiranje kataloga ćelija u mozgovima miševa, ljudi i drugih primata kao što su majmuni.

Te ćelije uključuju neurone, moždane ćelije koje komuniciraju putem hemijskih i električnih poruka, i otprilike isti broj ne-neuronskih ćelija. Ove ne-neuronske ćelije uključuju glijalne ćelije, klasu moždanih ćelija koje pružaju strukturnu podršku, ishranu i izolaciju za neurone, dok takođe regulišu slanje signala.

Mozak odraslog čoveka sadrži oko 86 milijardi neurona, plus-minus oko osam milijardi, i još oko 84 milijarde tih ne-neuronskih ćelija.

Za mapiranje ljudskog mozga upotrebljene su najrazvijenije tehnike koje su ranije uglavnom korišćene kod životinja.

Naučnici su koristili transkriptomiku, koja uključuje katalogiziranje čitave RNK u individualnim ćelijama; RNK je genetski molekul koji sadrži instrukcije za izgradnju proteina i obavlja druge važne poslove. Takođe su koristili epigenomiku, koja uključuje ispitivanje hemijskih oznaka koje se nalaze na DNK i kontrolišu upotrebu gena.

Kombinujući ove tehnike, istraživači su kreirali mape mozga koji se razvija i mozga odraslog čoveka u jednoćelijskoj razmeri, kao i mozgova primata zvanih marmoseti (Callithrix) i makaki (Macaca). Neke studije su ispitivale i mozgove šimpanzi (Pan troglodytes) i gorila (Gorilla).

To je omogućilo da se izvede direktno poređenje mozga čoveka i drugih primata, otkrivajući da se brojne vrste ćelija prisutnih u našem mozgu mogu pronaći i kod šampanzi i gorila.

Međutim, iako imamo zajedničke vrste ćelija, izgleda da je njihova genska aktivnost vrlo različita kod ljudi i čovekolikih majmuna, što menja način na koji te ćelije sarađuju. Veze – način na koji ćelije komuniciraju – zapravo su ono što nas razlikuje od šimpanzi.

Iako najdetaljniji dosad, ovaj atlas ljudskog mozga predstavlja prvi nacrt. Naučnici žele da u budućnosti dekodiraju funkciju novootkrivenih ćelija, mnoge od kojih se nalaze duboko u mozgu, u strukturama kao što je moždano stablo. Takođe žele da shvate kako genska aktivnost različitih ćelija doprinosi razvoju neuroloških bolesti.

(Telegraf Nauka/Live Science)