Gojaznost vodi do kompleksne inflamatorne reakcije u masnom tkivu

Foto: Shutterstock/Pavel Chagochkin

Međutim, savremeni životni stilovi doveli su do epidemije gojaznosti širom sveta i pratećeg rasta povezanih stanja poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Istraživači pokušavaju da otkriju osnovnu strukturu masnog tkiva i kako je zapaljenje povezano sa gojaznošću, u nadi da će spoznati vezu između akumulacije masti i loših zdravstvenih ishoda, piše MedicalXpress.

Preporučujemo

Istraživači sa Mičigenskog univerziteta upotrebili su jednoćelijsku analizu genske ekspresije u kombinaciji sa prostornom transkriptomikom da bi otkrili ranije neidentifikovane tipove imunskih ćelija i interakcije u adipoznom tkivu. Prostorna transkriptomika je novija tehnologija koja registruje svu gensku ekspresiju u malim tačkama širom čitavog tankog odseka tkiva.

Izučavati masno tkivo nije lako. U tkivima organizovanim u definisane slojeve, kao što su kičmena moždina ili mozak, lakše je uraditi proveru podataka i identifikovati ovaj ili onaj sloj kao određen tip ćelija, znajući da treba da obavlja ekspresiju gena X, Y i Z.

Sa adipoznim tkivom je mnogo teže pošto su tipovi ćelija distribuirani ravnomerno širom tkiva, bez definisanih ćelijskih slojeva. U slučaju gojaznosti, masne ćelije (adipociti) se šire i mogu da dostignu granicu koja izaziva smrt ćelije i vodi ka zapaljenju.

Istraživači su u masnom tkivu miševa pomoću kompjuterskog metoda poznatog kao „klasterizacija“ uspeli da grupišu ćelije čija genetska struktura ima više međusobne sličnosti nego sa drugim grupama ili čitavim uzorkom. Otkrili su nešto iznenađujuće o populaciji makrofaga u uzorcima. Makrofag je imunska ćelija sa zadatkom da uklanja mrtve ćelije i debri.

„Znali smo da će verovatno biti više podtipova makrofaga...iznenadio nas je broj veoma različitih koji nastupaju u različitim vremenima i postaju dominantniji tokom vremena“, rekla je Lindzi Mjur, docent na odeljenju za kompjutersku medicinu i bioinformatiku.

Identifikovano je pet tipova. Tip 1 je bio rezidentan u tkivu i mršavih miševa sa normalnom ishranom i gojaznih miševa. Tipovi 2 i 3, identifikovani po svojim prozapaljenskim genima, dostigli su vrhunac nakon osam nedelja punomasne ishrane.

Međutim, dok je punomasna ishrana išla ka 14 nedelji, ćelije tipa 4 i 5, koje su imale nisku prozapaljensku gensku ekspresiju, bile su dominantnije, a prozapaljenske ćelije tipa 2 i 3 su se povlačile.

Hipoteza je da su tip 4 i 5 makrofagi povezani sa lipidima (LAM) i mogu biti znak da telo pokušava da smanji štetni nivo zapaljenja od prozapaljenskim makrofaga i umirućih adipocita.

Osim toga, prostorna transkriptomika masnog tkiva analizirala je markere poznate kao „strukture slične kruni“ – strukture povezane sa insulinskom rezistencijom.

Kad se pojave strukture slične kruni, potrebno im je mnogo vremena da nestanu i njihova pojava ukazuje na nefunkcionalnost tkiva. Ove strukture su imale gensku ekspresiju koja ukazuje na prisustvo tipova 4 i 5 makrofaga povezanih sa lipidima.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)