Superbakterije u usponu: Kako možemo sprečiti poraz antibiotika?

Antibiotici leče infekcije prouzrokovane bakterijama – ali bakterije mogu evoluirati da budu otporne na ove bitne lekove. Tokom vremena, pogrešna upotreba antibiotika je snažno ubrzala širenje takvih otpornih mikroba i naširoko upotrebljavani antibiotici postaju manje efikasni.

Dakle, dok alternative za antibiotike ne budu razvijene, kako možemo usporiti uspon bakterijskih „supermikroba“? Odgovor je: putem pažljive upotrebe antibiotika, piše Live Science.

Cilj je smanjivanje pogrešne upotrebe antibiotika koja prvenstveno vodi ka razvoju otpornosti bakterija. To uključuje postavljanje jasnih principa kako lekari prepisuju antibiotike i kako ih pacijenti koriste u različitim uslovima, npr. bolnicama i staračkim domovima, i pažljivo praćenje da li se ti principi poštuju.

Treba odvratiti lekare od prepisivanja antibiotika za virusne infekcije, koje ovi lekovi ne mogu tretirati, ili davanja pacijentu antibiotika „širokog spektra“ sposobnog da ubije mnoge bakterije kad bi neki lek „užeg spekta“ imao dejstvo.

Antibiotici širokog spektra predstavljaju poseban problem pošto podstiču mnoštvo bakterija u telu da razviju otpornost. I kad pronađu nova sredstva otpora, bakterije otporne na lek mogu ih lako podeliti sa masom dodatnih bakterija.

„Kad dajemo mnogo antibiotika ili dajemo antibiotike šireg dejstva nego što je potrebno, stvara se više otpornosti na antibiotike kod pacijenta i u našim populacijama“, kaže dr Šruti Gohil iz Medicinske škole Kalifornijskog univerziteta u Irvinu.

Ograničavajući pogrešnu upotrebu antibiotika trebalo bi da smanjimo stopu infekcija organizmima otpornim na više lekova (MDRO), ujedno smanjujući šanse za pojavu novih MDRO i njihovo širenje među ljudima.

Kako to da uradimo? Postoje brojne strategije.

Jedna osnovna strategija, naravno, jeste obuka lekara kako da primereno koriste antibiotike. U cilju provere rada lekara, bolnice mogu da koriste „deeskalaciju“, koja uključuje proveru prvobitnih pacijentovih recepata da bi se videlo da li bi neka uža, kraća ili niža doza antibiotika bila prikladniji tretman. Prilagođavanja se brzo izvrše ako se neki drugi antibiotik smatra boljom opcijom nego doktorov prvobitni izbor.

Druga uobičajena strategija u američkim bolnicama jeste obezbeđivanje uputstava o najboljim antibioticima za različite infekcije u elektronskim sistemima koji doktori koriste za naručivanje lekova. Bolnice takođe mogu ograničiti pristup lekovima superširokog spektra dejstva, zahtevajući od lekara da traže dodatno odobrenje.

Ubrzavanje dijagnostičkog procesa je još jedan način da se pomogne lekarima u izboru odgovarajućeg antibiotika, ili potpuno izbegne upotreba antibiotika za virusne infekcije. U susretu sa bolesnim čovekom bez utvrđene dijagnoze, lekari često za svaki slučaj prepisuju antibiotike, koji možda nisu potrebni.

Problem je što su za rezultate čak i najbržih dijagnostičkih testova na bakterijske infekcije potrebi sati. I osim u slučaju infekcija krvi, ti prvobitni rezultati govore samo da li je neki određeni mikrob prisutan u telu, a ne da li je uzrok bolesti. Da bi došli do definitivne dijagnoze, doktori moraju kombinovati ove rezultate sa onim što vide iz pacijentovih simptoma i dodatnih testova, poput rendgena grudnog koša.

Pored bolnica, lekarima u staračkim domovima i ambulantama, kao što su ustanove primarne zdravstvene zaštite i zubarske ordinacije, potrebni su slična edukacija i nadzor u pogledu upotrebe antibiotika. Državne i lokalne zdravstvene uprave imaju ključnu ulogu u koordinaciji i regulaciji tih nastojanja.

Pojedinačni pacijenti takođe imaju ulogu – tako što će uzimati antibiotike kao što im je prepisano, ne preskačući doze i ne uzimajući antibiotike koji su prvobitno prepisani drugim ljudima.

„Svako sa bakterijskom rezistencijom može da širi svoje bakterije. Tako da bi smanjujući individualni rizik trebalo da se smanji ukupni rizik u populaciji. Smanjujući antibiotski pritisak na nekog čoveka, smanjujete verovatnoću da će doći do rezistencije“, kaže Gohil.

Osim u ordinaciji, menadžment antibiotika je takođe bitan u stočarstvu, pošto MDRO iz životinja od kojih dobijamo hranu mogu naći put do ljudi.

(Telegraf Nauka/Live Science)