Jaka muzika i pijuckanje kafe poboljšavaju moždanu aktivnost: Neočekivani rezultati naučnih ispitivanja

Foto: Shutterstock/Evgeny Atamanenko

Slušanje muzike i pijuckanje kafe su svakodnevna zadooljstva koja mogu uticati na moždanu aktivnost i to tako što poboljšavaju kognitivne sposobnosti, čak i u zadacima koji zahtevaju koncentraciju i pamćenje. To je otkriće nove studije koju je sproveo Mašinski fakultet Tandon u okviru Njujorškog univerziteta, upotrebom revolucionarne MINDWATCH tehnologije za praćenje moždanih funkcija, piše SciTech Daily.

Razvijen u prethodnih šest godina na ovom fakultetu, MINDWATCH je algoritam koji analizira moždanu aktivnost iz podataka prikupljenih aparatima koje ispitanik nosi na sebi, a mogu da registruju elektrodermalnu aktivnost (EDA). Ova aktivnost predstavlja promene u električnoj provodljivosti koju pokreće emocionalni stress, povezano sa znojenjem kao reakcijom.

Preporučujemo

U istraživanju objavljenom u časopisu Scientific Reports, ispitanici su testirani tako što su, noseći narukvice koje registruju reakcije kože i trake oko glave za praćenje moždane aktivnosti, rešavali kognitivne zadatke dok su pili kafu, slušali muziku i mirisali parfeme. Sve ove zadatke obavili su i bez bilo kog od ovih stimulansa. Algoritam je pokazao da su muzika i kafa primetno izmenili moždanu aktivnost ispitanika, dovodeći ih u fiziološko stanje svesti koje je moglo da poboljša sposobnosti njihove radne memorije u zadacima koje su rešavali.

MINDWATCH je utvrdio da stimulansi povećavaju beta-spektar moždane talasne aktivnosti, stanje koje je u uskoj vezi sa vrhuncem kognitivnih performansi. Parfemi su imali slabiji pozitivan efekat, što bi trebalo dalje ispitivati, naveli su naučnici.

- Pandemija je uticala na mentalno zdravlje mnogih ljudi širom sveta, i danas više nego ikada postoji potreba za konstantnim nadzorom negativnih uticaja svakodnevnih stresora na kognitivne funkcije ljudi - kaže vanredni profesor Rouz Fegi, tvorac MINDWATCH algoritma.

Ona dodaje da je algoritam u razvoju, a da je konačni cilj da svako može da prati sopstvene kognitivne uspone i padove, trenutke akutnog stresa ili kognitivnog isključivanja. U takvim situacijama MINDWATCH bi mogao da sugeriše jednostavne i bezbedne radnje, poput slušanja muzike, kako bi se lice dovelo u stanje svesti u kome bi se osetilo bolje i pomoglo mu da uspešnije obavi svoje zadatke na poslu ili školi.

Specifični kognitivni test korišćen u ovom istraživanju, test radne memorije nazvan n-unazad test (n-back test), uključuje prikazivanje niza stimulusa u vidu slika ili zvukova jedan po jedan, gde se ispitanik pita da li je stimulus isti kao prethodni (1-back test) ili kao onaj prikazan tri koraka unazad (3-back test).

Foto: Liliya Filakhtova / Panthermedia / Profimedia

Ispitivači su testirali tri vrste muzike, energičnu i opuštajuću muziku poznatu ispitaniku, kao i novu muziku sintetisanu veštačkom inteligencijom, prema ukusu ispitanika. Baš kao i u ranijim MINDWATCH istraživanjima, poznata energična muzika je davala bolje kognitivne performanse, ako bi se gledalo vreme reakcije i tačnosti odgovora, nego opuštajuća muzika. Muzika koju je generisao AI davala je najbolje rezultate, ali zahteva dalja ispitivanja kako bi se ovi rezultati i potvrdili.

Ispijanje kafe dovodi do primetnog poboljšanja performansi, ali one su manje nego kod slušanja muzike.

Parfemi su dali vrlo skromne rezultate.

Važno je naglasiti da su rezultati bili bolji kod 3-back testa, što znači da stimulusi imaju najveći efekat kod visokog kognitivnog opterećenja.

Eksperimenti u toku koje sprovodi MINDWATCH tim potvrdiće efikasnost tehnoloških mogućnosti za stalno praćenje moždane aktivnosti i opšti uspeh različitih intervencija pri moduliranju moždanih funkcija. Određivanje kategorije opše uspešnih metoda intervenisanja ne znači da će one univerzalno uticati na svakog pojedinca.

(Telegraf Nauka/ SciTech Daily)