Inteligencija, a ne sluh: Neobično otkriće o razumevanju govora u bučnom okruženju

U svakodnevnom životu često se suočavamo sa situacijama kada je teško pratiti razgovor zbog pozadinske buke – u kafiću, učionici ili na zabavi. Intuitivno bismo mogli pomisliti da je problem u kvalitetu sluha, ali novo istraživanje Univerziteta u Vašingtonu pokazuje da kognitivne sposobnosti igraju ključnu ulogu u razumevanju govora u bučnim okruženjima, prenosi SciTechDaily.

Istraživanje je obuhvatilo tri grupe učesnika: osobe sa autizmom, osobe sa fetalnim alkoholnim sindromom i neurotipičnu kontrolnu grupu. Svi učesnici su imali klinički potvrđen normalan sluh. Ukupno je bilo 49 učesnika, uzrasta od 13 do 47 godina, a grupe su bile usklađene po polu i starosti.

Preporučujemo

Učesnici su prošli audio testiranje, a zatim su učestvovali u složenom slušnom zadatku. Morali su pratiti glas glavnog govornika dok su u pozadini istovremeno govorila dva druga glasa. Glavni govornik je uvek bio muškarac, dok su sekundarni glasovi bili muški i ženski. Svaka rečenica je imala format "Pozivni znak, boja i broj". Učesnici su zatim morali izabrati odgovarajuću obojenu i numerisanu kutiju koja odgovara glavnom govorniku, dok je jačina sekundarnih glasova postepeno rasla.

Nakon toga, učesnici su prošli standardizovane testove inteligencije, uključujući verbalne, neverbalne sposobnosti i perceptivno rezonovanje. Rezultati su analizirani u odnosu na uspeh u zadatku praćenja više govornika.

Rezultati su pokazali jaku korelaciju između koeficijenta inteligencije (IQ) i sposobnosti praćenja govora u bučnom okruženju u svim grupama. Ovo ukazuje da sposobnost selektivnog fokusiranja na relevantne zvukove i filtriranja pozadinske buke zavisi od kognitivnih sposobnosti, a ne samo od kvaliteta sluha.

Šta se dešava u mozgu?

Proces slušanja u složenim zvučnim okruženjima uključuje niz mentalnih funkcija:

• razdvajanje govora: mozak mora razlikovati primarni glas od sekundarnih,
• selektivna pažnja: fokusiranje na željeni govornik i potiskivanje buke,
• lingvistička obrada: prepoznavanje fonema, slogova i reči,
• semantičke i socijalne veštine: razumevanje konteksta, neverbalnih znakova i socijalnih suptilnosti.

Sve ove funkcije povećavaju kognitivno opterećenje i objašnjavaju zašto osobe sa višim IQ-om imaju prednost u složenim slušnim zadacima.

Ova studija, objavljena u PLOS One, ima direktne primene u obrazovanju i svakodnevnom životu. Na primer, učenici sa nižim kognitivnim sposobnostima ili neurodivergentni učenici mogu imati poteškoće u praćenju predavanja u bučnim učionicama. Rešenja mogu uključivati premeštanje učenika bliže predavaču, korišćenje tehnologije za asistenciju sluha ili smanjenje pozadinske buke.

Autori studije naglašavaju da problemi sa razumevanjem govora nisu nužno povezani sa gubitkom sluha, što demistifikuje uobičajene pretpostavke i otvara put ka individualizovanim intervencijama.

Ovo istraživanje pokazuje da sposobnost razumevanja govora u bučnom okruženju nije samo pitanje sluha, već je usko povezana sa intelektualnim sposobnostima. Saznanja iz ove studije mogu pomoći u dizajnu obrazovnih i socijalnih okruženja, razvijanju strategija za osobe sa neurodivergentnim profilom i boljem razumevanju načina na koji mozak obrađuje složene zvučne informacije.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)