Zbog čega imunoterapija ne uspeva u svim slučajevima?

foto: pixabay.com

Novo istraživanje nam daje novi uvid u neadekvatan odgovor obolelog organizma na lečenje imunoterapijom. Predvođeni istraživačima iz Evropskog instituta za bioinformatiku (EMBL-EBI), Laboratorije Cold Spring Harbour i Masačusetskog instituta za tehnologije (MIT), naučnici su uspeli da objasne neke od razloga zbog kojih pojedini tumori ne reaguju na terapiju blokade kontrolnih tačaka (ICB), odobrenog načina lečenja u kome se koristi imunosistem pacijenta koji prepoznaje, napada i uništava maligne ćelije, piše SciTech Daily.

Tretman blokade kontrolnih tačaka promenio je način lečenja za pacijente obolele od karcinoma. Uspešnost terapije je od 15 do 60 procenata, ali i dalje nije sasvim jasno zašto pojedini pacijenti ne reaguju na terapiju.

Preporučujemo

Shvatanje dešavanja na ćelijskom nivou može pomoći kliničarima da predvide koji će pacijenti reagovati na terapiju, a koji neće i kako dalje sprovoditi lečenje. Blokada kontrolnih tačaka je najefikasnija kod tumora kod kojih nije moguće ispraviti nepodudarnosti DNK (DNA missmatch repair defficient tumors – MMRd). Ipak, skoro 50 procenata ovakvih tumora ne reaguje na ICB terapiju, a neki od pacijenata koji su reagovali nažalost doživi remisiju bolesti.

Ova studija, koja je objavljena u časopisu Nature Genetics, ispituje složene mehanizme koji se nalaze u osnovi odgovora na ICB kod pacijenata sa MMRd tumorima.

ICB funkcioniše tako što blokira kontrolnu tačku, signal koji tumorske ćelije koriste da bi zaustavile imuni sistem koji tumorske ćelije traži i prepoznaje tako što otkriva veliki broj mutacija unutar obolele ćelije. Ovakve mutacije služe kao pokazatelji koji omogućavaju imunom sistemu da prepozna i uništi tumorsku ćeliju. U tom kontekstu treba napomenuti da slabiji signal mutacija dovodi do slabijeg odgovora imunoterapije. Glavni istraživač sa EMBL-EBI Isidro Kortez-Sirijano ovo slikovito opisuje kao masu ljudi sa baterijskim lampama belog svetla. Kada se sve lampe uključe svetlost se vidi izdaleka, ali ako isti ti ljudi imaju lampe različitih boja, svetlost više nije tako jasna i neće se videti na velikoj daljini. Slično ovome, tumorska ćelija sa većim brojem različitih mutacija teže se prepoznaje od one koja ima samo jedan tip mutacije, i ne aktivira imuni sistem, te ni terapija ne deluje adekvatno.

Pojašnjenje odgovora imunoterapije

ICB je pokazao visoku efikasnost kod tumora sa velikim brojem identičnih mutacija, naročito kod tumora sa klonskim neoantigenima. Klonski neoantigeni se javljaju kada je identična mutacija prisutna u svim ćelijama tumora. Uprkos ovome, manje od polovine MMRd tumora ima dugotrajni odgovor na ICB, što predstavlja veliki izazov za optimalno određivanje terapije.

U studiji je takođe prikazano da i MMRd tumori grade rezistenciju na ICB, i prikazuju veliku mutacionu heterogenost u čitavom tumoru, što smanjuje snagu imunog odgovora, a samim time i efikasnost ICB terapije. To nam govori da je u tretmanima imunoterapijom potreban individualni pristup prema svakom pacijentu.

Unapređenje kliničkog lečenja

Nalazi iz ovog istraživanja daju nam mogućnost da identifikujemo pacijente kod kojih ima svrhe primenjivati ovaj vid terapije. To znači visoko personalizovan pristup lečenju. Pomoću modela koje su istraživači koristili tokom istraživanja, dokazano je da sama inaktivacija MMR nije dovoljna da bi se poboljšao pacijentov odgovor na čitavu terapiju blokade kontrolne tačke.

Kortez-Sirjano dodaje da se naše razumevanje tumora vremenom sve više poboljšava, što podrazumeva i bolje izglede za pacijenta. Zahvaljujući naprednim istraživanjima i kliničkim studijama, stopa preživljavanja opasnih malignih bolesti je znatno povećana tokom prethodnih dvadeset godina. Danas znamo da svaki pacijent oboleo od tumora zahteva pristup lečenju koji je samo za njega specifičan.

Pristup kliničkim podacima

U ovom istraživanju su korišćeni kako preklinički, tako i klinički modeli kako bi se istraživali odgovori na ICB.

Koristeći kliničke podatke, istraživači su uočili da tumori želuca i debelog creva sa slabim mutacionim signalom usled intratumoralnih razlika imaju smanjenu osetljivost na ICB terapiju. Ovo nam ukazuje na to da bi određivanje jačine signala kod individualnih tumora moglo pomoći u predviđanju kako će pacijent reagovati na imunoterapiju.

Kortez-Sirijano kaže da je jedan od najvećih problema u ovom istraživanju bio pristup kliiničkim podatacima i naglašava neophodnost da istraživački podaci budu dostupni, preko bezbednih mehanizama, za naknadno korišćenje u daljim istraživanjima radi proširivanja znanja o bolesti i njenom lečenju.

(Telegraf Nauka/ SciTech Daily)