Misteriozni slučaj „ženevskog pacijenta“

Šesta osoba je u dugotrajnoj remisiji HIV infekcije nakon transplantacije matičnih ćelija, ali se slučaj tog pacijenta mnogo razlikuje od ranijih i još se ne može objasniti, piše Live Science.

„Ovo što mi se desilo je divno i magično“, izjavio je anonimni pacijent. „Sad se možemo fokusirati na budućnost“.

Taj čovek, nazvan „ženevski pacijent“, imao je i rak i HIV u vreme transplantacije. Živeo je sa HIV-om od ranih 90-ih kad je počeo da prima lek protiv HIV-a poznat kao antiretrovirusna terapija (ART), u cilju supresije virusa i sprečavanja progresije ka AIDS-u. Kasnije je razvio agresivni oblik leukemije, rak krvnih ćelija, i bio podvrgnut transplantaciji matičnih ćelija 2018. godine radi tretiranja bolesti.

Ovaj deo priče o ženevskom pacijentu liči na priče o pet osoba koje su ranije ušle u remisiju HIV infekcije posle sličnih transplantacija. Svih pet ranijih pacijenata imali su HIV kontrolisan antiretrovirusnom terapijom i rak u vreme transplantacija. Transplantacije su prvenstveno bile tretmani za rak, ali su, barem kod prvih pet pacijenata, doktori takođe koristili transplantaciju kao priliku za tretiranje HIV-a.

Uradili su to putem identifikacije donora matičnih ćelija sa retkom genetskom mutacijom otpornom na HIV. Ta mutacija, zvana CCR5-delta 32, onesposobljava protein na površini ljudskih ćelija koji većina HIV varijanti koristi da prodre unutra i pokrene infekciju. Unutar pacijentovog tela, transplantat otporan na HIV u suštini zamenjuje pacijentove ranjive ćelije sa onima koje virus ne može da napadne. To čini da virus ne može više da se multiplicira, a pacijent može da prekine ART.

U slučaju ženevskog pacijenta, „zaista je postojao pokušaj da se pronađe donor sa CCR5-delta 32“, kaže Asijer Saez-Sirion iz Pasterovog instituta u Parizu.

Uprkos potrazi, tim nije pronašao donora matičnih ćelija sa mutacijom otpornom na HIV, ali su pronašli donora sa „divljom“, nemutiranom verzijom CCR5 gena. Odlučeno je da se nastavi sa transplantatom od tog donora pošto je prioritet bilo tretiranje hematološke bolesti.

Mesec dana nakon transplantacije, pacijentove krvne ćelije su bile zamenjene donorovim ćelijama. U isto vreme, broj ćelija inficiranih HIV-om je znatno opao, a antitela protiv virusa nisu detektovana. Stoga su pacijent i njegov lekar odlučili da pojednostave ART tretman, progresivno smanjujući sa tri leka na dva i onda na jedan.

Pacijent je prekinuo ART potpuno u novembru 2021. Sada je bez tretmana oko 20 meseci i bez povratka virusa, što znači da vurusne čestice nisu detektovane u njegovom telu i da nema znaka imunske aktivnosti protiv HIV-a.

Barem u eksperimentima u epruveti, pacijentove ćelije su i dalje potpuno podložne HIV infekciji. Dakle, šta drži virus na distanci?

Pacijent je doživeo transplantat-protiv-domaćina bolest – komplikaciju sa transplantiranim matičnim ćelijama kad ćelije donora napadaju telo primaoca – i moguće je da je ta reakcija u stvari pomogla da se iz pacijenta uklone preostale ćelije inficirane HIV-om. Pacijent je takođe uzimao imunosupresante radi tretiranja tog oboljenja, što je možda sputalo sposobnost HIV-a da se replikuje u imunskim ćelijama.

„Možda ima još neidentifikovanih faktora koji mogu objasniti odsustvo virusa“, dodao je Saez-Sirion.

Iako naučnici još ne razumeju u potpunosti slučaj ženevskog pacijenta, on sugeriše da se remisija HIV-a može postići nakon transplantacije, čak i bez pomoći mutacije CCR5-delta 32. Dok se nastavlja izučavanje njegovog slučaja, pacijent će biti pažljivo nadgledan radi bilo kakvih znakova povratka virusa.

„Pomoću ove jedinstvene situacije, istražujemo nove puteve u nadi da remisija HIV-a ili čak lek jednog dana neće više biti jednokratan događaj“, rekla je dr Aleksandra Kalmi, direktor HIV/AIDS odeljenja u Bolničkom centru Univerziteta u Ženevi.

(Telegraf Nauka/Live Science)