Nada za obolele od dijabetesa – modifikovane ćelije ispumpavaju insulin i zaobilaze imunsku detekciju

Modifikovanje stvara ćelije koje ne izazivaju imunsku reakciju, omogućavajući primaocu implantata da zaobiđe imunosupresivne lekove.

Istraživači kažu da su implantirali ćelije pankreasa – modifikovane tehnikom CRISPR – u osobu sa dijabetesom tipa 1. Ćelije su ispumpavale insulin mesecima, bez potrebe da pacijent uzima lakove za suzbijanje imunskog sistema, zahvaljujući genskim modifikacijama koje omogućavaju ćelijama, uzetim od preminulog donora, da izbegnu detekciju imunskog sistema primaoca.

Preporučujemo

Studija koju je organizovala firma Sana Biotechnology u Sijetlu povećava nade u trajan lek za autoimunsku bolest koja osuđuje milione ljudi na život sa striktnim nadzorom i zavisnošću od injekcija insulina.

Krajnji cilj je da se te genske modifikacije primene na matične ćelije i zatim usmeri njihov razvoj u ćelije poznate kao Langerhansova ostrvca koje luče insulin. Nemodifikovana ostrvca proistekla iz matičnih ćelija su već pokazala potencijal za tretiranje dijabetesa tipa 1 u maloj studiji čiji rezultati su objavljeni u junu.

Međutim, neke nezavisne istraživačke grupe nisu mogle da potvrde da metod kompanije Sana daje modifikovanim ćelijama sposobnost izbegavanja imunske reakcije. Takođe, studija je uključivala samo jednu osobu koja je primala malu dozu ćelija kratko vreme – nedovoljno za sticanje insulinske nezavisnosti, tako da klinička efikasnost ostaje nedokazana.

Trenutno, jedini način da neko sa dijabetesom tipa 1 izbegne zavisnost od injekcija insulina jeste transplantacija ćelijskih ostrvaca iz preminule osobe. Procedura može da obnovi proizvodnju insulina godinama, ali se retko izvodi – ograničena nedostatkom donorskih pankreasa i potrebom za doživotnom imunosupresivnom terapijom, što sa sobom nosi rizike od infekcije, raka i drugih ozbiljnih sporednih efekata.

Radi prevazilaženja nedostatka donora, neke kompanije se okreću tehnologijama matičnih ćelija u cilju proizvodnje neograničenih zaliha zamenskih ćelijskih ostrvaca u laboratoriji.

Verteks je otišao najdalje. Kako je rečeno u junu, ćelijska ostrvca dobijena iz embrionskih matičnih ćelija transplantirana su u 12 ljudi sa dijabetesom tipa 1. Nakon godinu dana, za 10 osoba više nisu bile potrebne insulinske injekcije. Kompanija planira da zatraži regulatornu dozvolu za ovu ćelijsku terapiju sledeće godine.

Na sličan način, naučnici iz kineske kompanije Reprogenix Bioscience stvaraju ćelijska ostrva od reprogramiranih matičnih ćelija dobijenih iz pacijentovog masnog tkiva. Oba pristupa, međutim, zahtevaju da primaoci koriste lekove protiv odbacivanja, da bi sprečili imunske napade na donorske ćelije ili protiv autoimunskog napada na sopstvene ćelije.

Sanina strategija ima za cilj zaobilaženje potrebe za ovim lekovima u potpunosti. Naučnici su počeli sa ostrvcima ćelija od preminulog donora koji nije bolovao od dijabetesa. Pomoću sistema za modifikaciju gena CRISPR, istraživači su onesposobili dva gena koja obično pomažu da se obeleže strani napadači T ćelija, prvu liniju odbrane imunskog sistema.

Zatim su upotrebili virus da prenesu genetske informacije za protein CD47 u ćelije. Ovaj protein služi kao zaštitni signal koji sprečava imunske čuvare, poznate kao prirodne ćelije ubice, da napadnu modifikovane ćelije.

Kliničari u Švedskoj su ubrizgali oko 80 miliona ovih inženjerski proizvedenih ćelija – namerno niska, bezbedna doza za probu – u ruku čoveka sa slabo regulisanim dijabetesom tipa 1. Čovekov imunski sistem je brzo eliminisao sve ćelije bez jedne ili više genskih modifikacija. Međutim, ćelije sa svim zaštitnim promenama su opstale, proizvodeći insulin bez imunskog ometanja tokom 12 nedelja, kao što je detaljno opisano u najnovijim objavljenim podacima, i tokom šest meseci, prema narednim izveštajima.

Genski modifikovane ćelije zaista prevazilaze transplantacionu barijeru, kažu naučnici. Ovaj klinički napredak predstavlja rane bitne korake za terapiju koja bi mogla dati ono što ljudi sa dijabetesom tipa 1 dugo čekaju: jednokratan tretman, dostupan svakoj osobi kojoj je potreban, a koji obnavlja proizvodnju insulina – bez igala, pumpi, imunosupresiva.

Istinska korist, pak, doći će od kombinacije strategija: udruživanja modifikacija radi skrivanja od imunskog sistema sa ćelijskim ostrvcima dobijenim od matičnih ćelija, na primer.

To je put kojim idu Verteks, Sana i nekoliko drugih firmi, a klinička ispitivanja su planirana već za sledeću godinu.

Uspeh takvog istraživanja mogao bi pomoći da se utišaju kritike na račun pristupa putem skrivanja od imunskog sistema, koji zavisi od CD47 radi odvraćanja prirodnih ćelija ubica. Više nezavisnih grupa, pak, nije uspelo da reprodukuje zaštitne efekte CD47 u laboratoriji.

(Telegraf Nauka/Nature)