Injekcija proteina protiv starenja poboljšava pamćenje majmuna

Foto: Pixabay.com

Injekcija proteina sa „faktorom dugovečnosti“ data starijim majmunima može da popravi njihove kognitivne funkcije, otkriva studija (objavljena 3. jula u časopisu Nature Aging) čiji nalazi bi mogli dovesti do novih tretmana za neurodegenerativne bolesti, piše Nature.

Preporučujemo

To je prvi put da je pokazano da obnavljanje nivoa proteina kloto - koji opada u našim telima dok starimo – poboljšava kogniciju kod primata. Ranija istraživanja na miševima pokazala su da injekcije kloto proteina mogu da produže živote tih životinja i povećaju sinaptički plasticitet – sposobnost kontrole komunikacija između neurona, na spojevima zvanim sinapse.

„S obzirom na bliske genetske i fiziološke paralele između primata i ljudi, to bi moglo ukazivati na potencijalne primene u tretiranju ljudskih kognitivnih poremećaja“, kaže Mark Buše, neurolog u Institutu za izučavanje demencije na Londonskom univerzitetskom koledžu.

Protein je nazvan po grčkoj boginji Kloto, jednoj od boginja sudbine, koja tka nit života.

Testovi pamćenja kod majmuna

Studija je obuhvatala testiranje kognitivnih sposobnosti starih rezus makakija (Macaca mulatta), starih oko 22 godine u proseku, pre i posle injekcije proteina kloto. Da bi to uradili, istraživači su koristili bihevioralni eksperiment radi testiranja prostornog pamćenja: trebalo je da majmuni zapamte lokaciju hrane, koju je istraživač stavio u jednu od nekoliko rupa, nakon što je skrivena od njih.

Koautor studije Dena Dubal, lekar-istraživač na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku,upoređuje test sa prisećanjem gde ste ostavili auto na parkingu, ili sećanjem na niz brojeva nekoliko minuta nakon što ste ga čuli. Takvi zadaci postaju teži što ste stariji.

Učinak majmuna u ovim testovima je bio znatno bolji nakon primanja kloto proteina – pre injekcija su identifikovali odgovarajuće rupe u oko 45% vremena, naspram oko 60% vremena nakon injekcije. Poboljšanje je trajalo barem dve nedelje. Za razliku od prethodnih studija sa miševima, relativno male doze proteina su bile efikasne. Ovo dodaje elemenat kompleksnosti nalazima, što sugeriše suptilniji način dejstva nego što se ranije mislilo.

Nejasan mehanizam

Još nije jasno kako tačno ubrizgavanje proteina kloto ima ovaj efekat na kogniciju ili zašto traje toliko dugo. Sam kloto ne može proći krvno-moždanu barijeru i otkrivanje njegovog mehanizma je pitanje otkrivanja koji su posrednici uključeni. Međutim, ova studija „sigurno daje nadu“, kaže Dubal, „i postoji vrlo jak razlog da sad pređemo na klinička ispitivanja na ljudima“.

Geril Rolfseng Grentvet, neurolog na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije u Trondhejmu, slaže se da je potreban dalji rad kako bi se odgovorilo na takva pitanja. Grentvet i njen tim ranije su otkrili da kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću koji imaju prirodno više nivoe kloto proteina postoji tendencija manjeg kognitivnog oštećenja nego kod onih sa nižim nivoima.

Ovo predstavlja mogućnost da veštačko povećanje kloto proteina može imati korisne efekte. Bolje razumevanje načina na koji taj protein deluje biće presudno za realizaciju njegovog kliničkog potencijala, kaže Grentvet.

(Telegraf Nauka/Nature)