Naučnici otkrili dijetu koja štiti srce: Ovih 6 vrsta hrane smanjuje rizik od infarkta i šloga

Foto: Pixabay

Isključivanje šest ključnih tipova hrane iz ishrane povezano je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, pokazala je studija naučnika sa Fakulteta za zdravstvene nauke Univerziteta Mekmaster u Kanadi i Instituta za proučavanje zdravlja populacije.

Unošenje voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova, ribe i punomasnih mlečnih proizvoda ključ je za smanjenje rizika od srčanih i moždanih udara. Studija je pokazala da postoji mnogo načina da se dostigne zdrava ishrana, poput uključivanja umerene količine integralnih žitarica ili neobrađenog mesa.

Preporučujemo

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je samo u 2019. godini 18 miliona ljudi preminulo od posledica kardiovaskularnih bolesti, što je 32 odsto svih smrti na planeti. Od toga, čak u 85 odsto slučajeva krivac za smrt su srčani ili moždani udar. Istraživači i njihovi saradnici analizirali su podatke 245.000 ljudi iz 80 zemalja, a rezultate su objavili u žurnalu European Heart Journal.

- Ranije analize ispitivale su uglavnom vezu kardiovaskularnih bolesti i ishrane uglavnom u zapadnim državama. Naše istraživanje ima dobar balans zemalja sa visokim, srednjim i niskim primanjima – rekao je Salim Jusuf, jedan od autora studije, navodi se u saopštenju kanadskog univerziteta.

Istraživanje se posebno bavilo prirodnom hranom.

FOTO: Hamilton Health Sciences/Mcmaster University

- Jedinstveni smo po tom pristupu. Druga istraživanja kombinovala su hranu koju smatraju štetnom, kao što prerađena i ultraprerađena hrana, sa hranom i nutrijentima koji se smatraju zdravim – rekao je prvi autor studije Endrju Mente, profesor Odeljenja za istraživanje zdravlja na Mekmasteru. - U poslednje vreme fokus je usmeren ka povećanom unosu zdrave hrane radi prevencije bolesti. Osim povećanog unosa voća, povrća, orašastih prodova i mahunarki, istraživanje je pokazalo da je umerenost ključ u ishrani prirodnom hranom. Umerene količine ribe i punomasnih mlečnih prerađevina u ishrani povezane su sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Isti rezultat može da se postigne i sa umerenim unosom žitarica i mesa, sve dok je reč o neprerađenim, integralnim žitaricama i mesom koje nije obrađeno.

U studiji se preporučuje da se dnevno pojede po četiri ili pet porcija voća i povrća, a kao porciju navode jednu bananu, jabuku ili breskvu, šolju lisnatog povrća ili pola šolje druge vrste povrća. Takođe, dodaju naučnici, preporučuje se unos od tri do četiri porcije mahunarki (pola šolje pasulja ili sočiva) nedeljno, sedam porcija orašastih plodova (28 grama oraha, badema ili kikirikija) nedeljno, kao i dve ili tri porcije ribe (85 grama) nedeljno. Preporuka je da se nedeljno unese i 14 porcija punomasnih mlečnih prerađevina (šolja mleka ili jogurta ili 40 grama sira), dnevno jedna porcija integralnih žitarica (parče hleba ili pola šolje pirinča, palente ili kinoe), kao i 85 grama crvenog mesa ili mesa živine dnevno.

Podaci korišćeni u ovoj studiji prikupljani su tokom 25 godina, navodi se u saopštenju Univerziteta Mekmaster.

(Telegraf Nauka/Science Daily)