Vreme čitanja: oko 2 min.
Novi alat za otkrivanje tajni univerzuma: Naučnici CERN-a predlažu izgradnju tri puta većeg sudarača čestica
Vreme čitanja: oko 2 min.
To je alat koji će omogućiti čovečanstvu da napravi ogroman iskorak u traganju za odgovorima na pitanja iz fundamentalne fizike, rekla je generalna direktorka Fabiola Đanoti
Istraživači naučnog centra Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) nadomak Ženeve, gde se nalazi najveći akcelerator čestica na svetu, podneli su predloge za izgradnju novog, znatno većeg postrojenja. Cilj je da se otkrićem novih čestica dođe do revolucionarnih pomaka u domenu nuklearne fizike i potpunijeg razumevanja svih tajni univerzuma.
Istraživačka laboratorija CERN-a izradila je planove za model sledeće generacije koji je najmanje tri puta veći od Velikog hadronskog akceleratora, objavio je Gardijan. Savet Cerna je u petak raspravljao o srednjoročnom pregledu studija izvodljivosti za novi akcelerator FCC.
Preporučujemo
Dr Arso Vukićević za Telegraf Nauku: Veštačka inteligencija može da pomogne u smanjenju broja povreda na radu
Napravljena „krvava baterija“: Neverovatna ideja španskih naučnika
Ako se planovi ostvare, CERN bi zatražio odobrenje u narednih pet godina i očekuje da će mašina biti izgrađena i spremna za rad u 2040-im godinama.
Veliki hadronski akcelerator, izgrađen unutar kružnog tunela dužine 27 kilometara ispod švajcarsko-francuskog sela u blizini Ženeve, razbija protone i druge subatomske čestice brzinom bliskom svetlosti kako bi ponovo stvorio uslove koji su postojali u delićima sekunde nakon velikog praska. Taj akcelerator, najveći na svetu, korišćen je prilikom praktičnog otkrića Higsovog bozona 2012. godine, gotovo 50 godina nakon što su česticu teorijski otkrili fizičar sa Univerziteta u Edinburgu Peter Higs i nekoliko drugih istraživača. Za to otkriće Higs i ostali istraživači dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine.
Cern je izradio planove za sledeću mašinu (FCC) 2019. godine, čija bi izrada koštala 20 milijardi evra i bila bi dužine od 90 do 100 kilometara i koja bi imala maksimalnu energiju za razbijanje subatomskih čestica od 100 terelektronvolti (TeV).
Generalna direktorka CERN profesorka Fabiola Đanoti rekla je za BBC da će, ako bude odobrena izgradnja novog velikog hadronskog sudarača čestica, to biti "prelepa mašina".
- To je alat koji će omogućiti čovečanstvu da napravi ogroman iskorak u traganju za odgovorima na pitanja iz fundamentalne fizike i širenju našeg poznavanja univerzuma. Da bismo uspeli u tome potreban nam je moćniji instrument - rekla je profesorka Đanoti.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Univerzitet u Beogradu postao deo najvećeg svetskog naučnog projekta u CERN-u
Koja stvar na Zemlji je najbrža?
Veliko je zadovoljstvo biti deo razmene sjajnih naučnih ideja: Vladimir Reković o saradnji sa CERN-om
Odlična šansa za srpske fizičare: Izgradnja Ajnštajnovog teleskopa
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
