Naučnici u CERN-u pomerili granice stvarnosti: O njihovom poduhvatu priča ceo svet

Fizičari u CERN-u pretvorili su i olovo u zlato, ali samo na delić sekunde. Na taj način, bar tehnički, ostvarili su san srednjovekovnih alhemičara. Gost Jutarnjeg programa, fizičar Slobodan Bubnjević, naglasio je da se pre svega radi o jednom od mnogih eksperimenata koji se izvode u CERN-u, gde deset hiljada naučnika radi kontinuirano na različitim istraživanjima čiji cilj svakako nije proizvodnja zlata.

Evropska organizacija za nuklearno istraživanje, poznatija po akronimu CERN, najveći je centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan 1954. i nalazi se u okolini Ženeve. U članstvu CERN-a su 23 države, a sa 38 država CERN ima ugovore o saradnji.

Preporučujemo

"CERN prepoznaju pre svega po onim otkrićima kako se to nekad nazivalo 'božje čestice', odnosno Higsovog bozona i istraživanjima koja se bave razumevanjem suštinskih pitanja od čega je materija načinjena i zbog toga je napravljen taj ogromni akcelerator koji mi zovemo LHC, odnosno veliki sudarač hadrona", objašnjava Slobodan Bubnjević.

Na LHC-u je moguće izvesti obilje različitih eksperimenata koji podrazumevaju da se dva snopa prilično teških čestica ubrzaju do brzine svetlosti i sudare na nekoliko tačaka samog tog kruga koji ima prečnik 27 kilometara, smeštenog 100 metara pod zemljom.

"Na jednom od tih detektora, gde dolazi do sudara, koji se zove ALICE, uočeno je da tokom eksperimenta koji je ispitivao nešto drugo, prosto se događa da se olovo pretvara u zlato. I ta stvar naravno odmah pobudila interesovanje zbog prosto stare poznate priče o alhemiji", dodaje fizičar.

Alhemija je disciplina koja je u protofazi modernih nauka igrala jako važnu ulogu, napominje Bubnjević. U ranoj fazi razvoja nauke alhemičari su eksperimentisali spajajući različite materije, iz čega se kasnije rodila moderna hemija. Međutim, alhemija je izbila na loš glas jer su ciljevi bili izrazito materijalne prirode.

Alhemičari nisu znali nuklearnu fiziku

Alhemičar je želeo da pretvori olovo u zlato, nešto što je praktično bilo nemoguće bilo kakvim kombinovanjem materijala i hemijskim reakcijama, jer je reč o dva različita elementa.

"Te supstance imaju različit broj protona u jezgru, a svi hemijski procesi se odvijaju u omotaču oko samog jezgra i nemoguće je bilo kakvim hemijskim intervencijama pretvoriti jedan element u drugi element. Međutim, sredinom 20. veka su otkriveni procesi u kojima se ta stvar u prirodi može desiti. To su svi nuklearni procesi koji se bave manipulacijom jezgra", objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Kada se teško radioaktivno jezgro bombarduje neutronima, što se dešava u reaktorima, u atomskim bombama – praktično dolazi do alhemije – jezgro postaje sa manjim atomskim brojem i postaje neki drugi element, objašnjava fizičar. U nuklearnoj fizici za ovo se zna već 50-70 godina.

Kako izdvojiti tri protona iz atoma olova

"U akceleratoru zbog izuzetno velikog ubrzanja snopova čestica koji se sudaraju u detektoru, nastaje stanje nalik na ono primordijalnom stanju u univerzumu. Dakle, imate takozvanu kvark-gluonsku plazmu, dolazi do ogromnih temperatura. To je jedno specifično stanje materije i tu se dešavaju različiti, za fizičare vrlo interesantni procesi", dodaje fizičar.

U CERN-u se nisu sudarila dva jezgra olova, već su te naelektrisane čestice dok su prolazile jedna pored druge, iz jezgra olova koje po periodnom sistemu znamo da ima 82 protona u jezgru, zbog tako velikih brzina došlo do čupanja tri protona iz tog jezgra.

"Dakle, i onda šta se dogodi? Element koji ima 82 protona je, kad mu nestanu tri, imao 79, a 79 je zlato. Potonjom analizom onog što se događalo u detektoru je ustanovljeno da 80 i nešto milijardi takvih atoma su se na delić sekunde pretvorili u zlato", naglašava Bubnjević.

U svakom slučaju, bilo bi izvodljivo ukoliko bi bilo interesa da se ovakav proces u akceleratoru namenski napravi kako bi se akumulirala neka količina zlata. Ali eksperimenti u CERN-u ne idu u tom smeru, oni se bave sasvim drugim pitanjima, napominje Slobodan Bubnjević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

(Telegraf.rs/RTS)