• 1

Vreme čitanja: oko 1 min.

Napravljena „krvava baterija“: Neverovatna ideja španskih naučnika

Vreme čitanja: oko 1 min.

Tim istraživača sa Univerziteta u Kordovi osmislio je i isprobao cink-vazduh baterije koje napaja hemoglobin iz crvenih krvnih zrnaca i mogu da se koriste za uređaje poput pejsmejkera

  • 1
Baterija Ilustracija: Shutterstock/Veleri

„Krvavi pogon“ nije više nešto što postoji samo u apokaliptičnim naučno-fantastičnim filmovima i serijama. Tim španskih naučnika sa Univerziteta u Kordovi (UCO) smislio je i testirao takozvane „krvave baterije“: cink-vazduh baterije koje za napajanje koriste hemoglobin iz krvi, navodi IFLScience.

Hemoglobin je, navodi se u saopštenju Univerziteta, protein prisutan u crvenim krvnim zrncima i odgovoran je za prikupljanje kiseonika iz pluća pa njegov prenos do različitih delova tela. Ima veoma veliku sklonost ka kiseoniku i ključan je za život. Imajući to u vidu, Grupa za fizičku hemiju i Grupa za neorgansku hemiju Univerziteta u Kordovi rešile su da provere da li hemoglobin može da bude i ključan za elektrohemijske uređaje u kojima kiseonik takođe igra veliku ulogu, poput cink-vazduh baterija.

- Da bi bio dobar katalizator u reakciji redukcije kiseonika, katalizator mora da ima dve osobine: da brzo apsorbuje molekule kiseonika i da stvara molekule vode relativno brzo. Hemoglobin ima obe osobine – rekao je Manuel Kano Luna, istraživač UCO.

Korišćenjem tih procesa tim je uspeo da njihov prototip biokompatibilne baterije radi između 20 i 30 dana sa 0,165 miligrama hemoglobina.

- Korišćenje hemoglobina kao biokompatibilnog katalizatora je veoma obećavajuće kada je reč o korišćenju ovog tipa baterije u uređajima koji su integrisani u ljudsko telo, poput pejsmejkera – rekao je Kano Luna.

On je dodao da ove baterije rade na ph vrednosti od 7,4, što je slično ph vrednost krvi. Osim toga, kako je hemoglobin prisutan kod skoro svih sisara, naglašavaju, proteini životinjskog porekla mogli bi da budu korišćeni za napajanje baterija.

Kako naglašavaju, postoji prostor za poboljšanje ovih baterija. Jedan od glavnih problema je što ona nije punjiva, pa tim traži još jedan biološki protein koji bi mogao da pretvori vodu u kiseonik i tako napuni bateriju.

(Telegraf Nauka/IFLScience/UCO)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>