Ilhan Sajgili, ambasador Turske: Gobeklitepe nije važan samo za Tursku, već za celokupnu istoriju čovečanstva

Gobeklitepe u Turskoj je arheološko nalazište koje poslednjih godina privlači veliku pažnju. Za to postoji mnogo razloga. Ovo otkriće, jedno od najvažnijih u istoriji, promenilo je mnoge stvari koje smo znali o neolitskom periodu, neolitskoj revoluciji i rađanju civilizacije.

Razgovarali smo sa ambasadorom Republike Turske u Srbiji Ilhanom Sajgilijem (İlhan Saygili) o Gobeklitepeu, projektu Taš Tepeler, drugim arheološkim lokalitetima u Turskoj, kao i o turizmu, gastronomiji i Danima turskog filma.

Preporučujemo

• Koliko su važna dalja istraživanja u Gobeklitepeu i predstavljanje ovog lokaliteta kao turističke destinacije za Tursku?

– Gobeklitepe nije važan samo za Tursku, već i za istoriju i kulturno nasleđe čovečanstva. Zahvaljujući Gobeklitepeu počeli smo da uviđamo da se mnogo toga u istoriji čovečanstva odvijalo drugačije nego što smo mislili. Videli smo da su se verovanja, društvene navike i način života potpuno drugačije razvijali, da su ljudi i pre pojave poljoprivrede vodili sedelački život, da su imali sebi svojstven društveni život i sistem verovanja koje su obavljali u arhitektonskim kompleksima. Zato Turska Gobeklitepe ne posmatra samo kao arheološko istraživačko nalazište gde nastaju naučna saznanja, već i kao sredstvo kulturne diplomatije i razvoja turizma, kao i globalno nasleđe koje treba predstaviti celom čovečanstvu.

Arheološko nalazište Gobekli Tepe... Foto: Andrija B. Ivanović

• U regionu Šanliurfe pored Gobeklitepea postoje i slična nalazišta kao Karahantepe i Sajburč; ona se zajednički nazivaju Taš Tepeler. Koliko je projekat Taš Tepeler važan za Tursku i šta se radi u okviru tog projekta?

– Naravno, kada kažemo Taš Tepeler ne mislimo samo na Gobeklitepe. Svake godine u Šanliurfi i okolini otkrivaju se nova nalazišta. Tu su pre svega Karahantepe, zatim Sajburč, a tu su i Gurdžutepe, Čakmaktepe, Sefertepe… Postoji dosta arheoloških lokaliteta. Ovi lokaliteti se postepeno otvaraju za naučna istraživanja i svake godine se otkrije nešto novo na njima. Pažljivo postupajući i poštujući međunarodne propise ova nalazišta kroz planirane aktivnosti i projekte otvaramo za naučna istraživanja i za turizam. Trenutno je najpoznatiji Gobeklitepe, pa je interesovanje za njega veće, ali će i druga nalazišta vremenom probuditi interesovanje javnosti.

• Kada smo posetili Gobeklitepe, bilo je puno turista, ali u Karahantepeu situacija je bila drugačija (bilo ih je, ali značajno manje). Da li je moguće naći pravu ravnotežu između istraživanja i zaštite s jedne strane i masovnog turizma s druge?

– Na ovo pitanje sam donekle već odgovorio u prethodnom. Moguće je. Na primer, to smo u velikoj meri postigli u Gobeklitepeu. Tamo se nastavljaju iskopavanja, a istovremeno su, u skladu sa domaćim i stranim regulativama, napravljene pešačke staze za turiste. Različite aktivnosti se odvijaju paralelno. Drugi lokaliteti još nisu sasvim otvoreni za turiste jer još nije pripremljen teren; tu je naš pristup dodatno izbalansiran. Ali oni će se otvoriti za turizam. Takođe, pored iskopavanja, postoje i naučna istraživanja, u kojima je zastupljen interdisciplinarni pristup, konsultuju se arheologija, zooarheologija, antropologija, botanika… Sve ove naučne grane sarađuju sa svojim ekspertizama kako bi na najbolji način predstavile ova otkrića čovečanstvu i kako bi razumele način života tog perioda. U ovoj oblasti se zaista radi veoma intenzivno.

Foto: Nikola Tomić

• Naravno, osim Taš Tepelera, Turska ima mnogo važnih arheoloških lokaliteta. Koje biste preporučili za posetu i zašto?

– Naravno cela Anadolija. Turska je u ovoj oblasti zaista veoma bogat region, jer govorimo o geografiji u kojoj su živele mnoge civilizacije. Osim toga, Turska je mesto gde se jasno vidi prelaz u neolitski period. U tom smislu prvo mi pada na pamet je Čatalhojuk u pokrajini Konija. U kontekstu rimskog perioda i ranog hrišćanstva preporučio bih Efes. Takođe bih istakao i Troju, koja je veoma važna sa stanovišta Homera i evropske kulturne istorije. Na kraju, tu je Pamukkale, mesto gde se mogu videti kultura, istorija i prirodne lepote zajedno. Naravno, u pojasu Egejskog mora, u regionu Sredozemlja i u Centralnoj Anadoliji postoje mnogi ostaci prethodnih civilizacija, ali ovo su prvi koji mi padaju na pamet.

• Turska je jedna od najomiljenijih destinacija među Srbima. Koje delove vaše zemlje naši turisti najčešće posećuju, a kojim, prema vašem mišljenju, ne posvećuju dovoljno pažnje?

– Trenutno je sa stanovišta gradskih tura, šopinga i kulturnog turizma Istanbul na prvom mestu. Ako tražite „more, sunce i obale“ u prvom planu su Egej i Antalija. To su destinacije koje srpski turisti preferiraju. Međutim, postoji i mnogo drugih regiona koje treba videti. Po mom mišljenju na prvom mestu je Crno more, jer je moj zavičaj (smeh). Zatim Kapadokija, koja zbog svojih geografskih formacija i istorijskih ostataka apsolutno mora da se vidi. Tamo postoji i mogućnost vožnje balonom. Još jedan region koji bih preporučio je jugoistočna Anadolija, gde se nalaze Taš Tepeler i Šanliurfa. Naravno, ovo su prvi koji mi padaju na pamet; inače ima mnogo više mesta koja treba posetiti… Takođe, iz Trakije se kopnenim putem može stići do Troje i Asosa u Čanakkaleu. Nisam video zemlju koja ima tako raznovrsnu i kvalitetnu turističku ponudu kao Turska.

Foto: Nikola Tomić

• Kako se može dodatno unaprediti turistička razmena između dve zemlje?

– Prvi i osnovni uslov je povećanje broja letova i mogućnost letenja u oba pravca po pristupačnim cenama. U tom smislu obe strane su odgovorne da povećaju broj letova i smanje cene avio-karata. Drugo, kao što sam maločas pomenuo, umesto samo klasičnih turističkih destinacija treba našim srpskim prijateljima predstaviti i regione koje sam ranije naveo. A za to je potrebna promocija. Na primer, oni koji dolaze iz Turske obično u Srbiji vide Beograd. Međutim, van Beograda u Srbiji postoji mnogo mesta koje treba videti i obići – od banja do kulturnih spomenika. Naša turistička ponuda bi trebalo da bude još raznovrsnija, i trebalo bi da radimo na njenoj promociji.

• Koliko u toj turističkoj razmeni može pomoći to što su imena mnogih specijaliteta slična, ali se sama jela dosta razlikuju, poput ćufti, đuveča, čorbi, patlidžana...?

– Sada smo došli do oblasti koju najviše volim: gastronomski turizam (smeh). Ono što ste rekli je tačno. I ja sam to primetio. Dakle, nazivi jela su isti, ali su način pripreme i ukusi drugačiji. Vizuelno liče, ali ukusi su različiti. Gastronomija je jedna od oblasti na kojima radimo; u gastronomskom turizmu i Srbija i Turska mogu da uzajamno promovišu ove teme pod pojmom „isti nazivi, različiti ukusi“. To je veoma lepa ideja. Osim toga, u prethodnom pitanju mi je rečenica ostala malo nedovršena; želeo bih da kažem još nešto o našem gastronomskom turizmu. Kada srpski turisti dođu u Tursku, idu u određene regione, na primer u Istanbul ili u Sredozemlje… Mislim da mnogo toga propuštaju. Pre svega bi trebalo probati gastronomiju Crnog mora (smeh). Kuhinju Crnog mora i grad Ordu. Zatim, tu su Šanliurfa, Gazijantep, Mardin i posebno Hataj u istočnoj i jugoistočnoj Anadoliji. Zaljubljenici u gastronomiju apsolutno moraju da vide i obiđu ova četiri grada.

Foto: Nikola Tomić

• Dani turskog filma biće održani od 2. do 4. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci. Koliko će srpska publika na ovom festivalu imati prilike da se upozna sa modernom turskom kinematografijom?

– Turske serije su nešto što srpski gledaoci dobro znaju. S druge strane, manifestacijom Dani turskog filma želimo da im približimo savremenu tursku kinematografiju. Takođe, cilj nam je da srpsku publiku upoznamo sa umetnicima koje su imali priliku da vide u nekim turskim serijama. Gost festivala biće Fejaz Duman, kojeg srpski gledaoci dobro poznaju iz uloge Arifa u seriji „Žena“, koji igra u ostvarenju Tunča Davuta „Kao posečeno drvo“, turskog kandidata za Oskara. Takođe, publika će imati priliku da upozna i Didem İnselel koju srpski gledaoci je znaju iz serija „Proleće“ i „Dok čekamo sunce“. Sada glumi u filmu „Kanto“, čija je svetska premijera održana na Međunarodnom filmskom festivalu u Šangaju, a koji se vratio sa nagradom sa Filmskog festivala u Sarajevu. Glumica İnselel je, takođe, dobila nagradu za najbolju glumicu na Filmskom festivalu Bosfor. Te večeri kada se film bude prikazivao, naši umetnici i reditelj će se sresti sa gledaocima, biće razgovora i intervjua.

(Telegraf Nauka)