Misteriozni rituali drevnog naroda: U skitskim grobovima pronađeni grumenovi cinabarita

Grumenovi jarkocrvenog cinabarita otkriveni su u grobovima žena sahranjenih pre oko 2.000 godina na groblju Červoni Majak, u južnoj Ukrajini. Ovo sugeriše da su skitske zajednice tog doba možda koristile ovaj toksični pigment kako bi usporile raspadanje tela ili neutralisale mikrobe, piše Science in Poland.

Groblje Červoni Majak, smešteno na desnoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti, bilo je deo kasnoskitske kulture koja je cvetala od 2. veka pre nove ere do sredine 3. veka nove ere.

Preporučujemo

Pripadnici ove kulture praktikovali su sahranjivanje u jamama, nišama i katakombama. Masovne sahrane bile su uobičajene; neki grobovi sadržali su i do desetak naslaganih tela, dok je jedan otkriven na poluostrvu Krim sadržao najmanje 125 individua.

Groblje je prvi put istraženo 1975. godine. Od tada su istraživanja više institucija otkrila 177 grobova. U tri od njih, tim sa Instituta za arheologiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine u Kijevu, predvođen profesorom Oleksandrom Simonenkom, identifikovao je jarkocrvene grumenove.

Analize sprovedene sa istraživačima sa Univerziteta Marija Kiri-Sklodovska, Jagelonskog univerziteta i Univerziteta u Varšavi, objavljene u žurnalu Antiquity, potvrdile su da je pigment cinabarit, živin sulfid poznat po svojoj intenzivno crvenoj nijansi i toksičnim svojstvima. Ovo predstavlja prvi dokumentovani slučaj upotrebe cinabarita u kasnoskitskoj kulturi koji je potvrđen arheometrijskim istraživanjem.

- Pigmenti različitih nijansi crvene otkriveni su u grobovima koji se pripisuju kasnoskitskoj kulturi, ali se oni retko podvrgavaju arheometrijskoj analizi pomoću specijalizovane opreme. Imali smo veliku sreću što smo okupili međunarodni tim sa odgovarajućim uzorcima za analizu, odgovarajućom opremom i neophodnim znanjem – rekla je dr Beata Polit sa Univerziteta Marija Kiri-Sklodovska.

Pogrebna komora sadržala je dve žene, jednu starosti od 18 do 20 godina i drugu od 35 do 45 godina. Tri grumena cinabarita pronađena su blizu lobanje i gornjeg dela grudnog koša starije žene. Fragmenti posude, bronzane minđuše i perle datiraju grob u period od 1. veka do prve polovine 2. veka nove ere.

Politova je primetila da su žene sahranjene u kratkom vremenskom razmaku, dodajući da je telo prve sahranjene žene pomereno od ulaza prema zidu pogrebne komore. Grumeni cinabarita pronađeni blizu nje bili su mali, a njihov položaj blizu lobanje i rebara bio je veoma čest, što sugeriše da je crveni pigment imao specifičnu funkciju u pogrebnim ritualima.

Iako tačna svrha cinabarita u kasnoskitskim grobovima ostaje neizvesna, arheolozi veruju da je njegovo postavljanje bilo namerno. Pigmenti koji sadrže sulfide mogli su delovati kao antibakterijska sredstva.

- Da bi se sahranila još jedna preminula osoba, grob je morao biti otvoren, a pogrebna komora je nesumnjivo sadržala različite mikrobe, od kojih su neki veoma štetni. To je pratio snažan, neprijatan miris. Moguće je da je, u kontekstu grobova u koje je dodavano više tela, pigment mogao biti korišćen za neutralizaciju bakterija ili usporavanje raspadanja tela. To je, naravno, samo jedna hipoteza - rekla je Politova.

Dodala je da bi u nekim grobovima ograničen broj grumena pigmenta mogao ukazivati na simboličnu ili zaštitnu upotrebu.

- Pigmenti koji se ponekad nalaze u posudama ili školjkama možda su služili kao kozmetika ili sastojci za boje. Ljudi tog vremena su sigurno shvatali, intuitivno ili na osnovu iskustva, da određeni minerali, biljke i druge supstance mogu biti štetni po organizam, ali ne mislim da su imali naučna saznanja o njihovoj toksičnosti - objasnila je Politova.

(Telegraf Nauka/Science in Poland)