Misteriozni runski zapis sa biblijskom porukom pronađen u Severnoj Americi

Arheolozi su dešifrovali 255 misterioznih simbola urezanih u kamen u Kanadi pre više od 200 godina.

Zapis je otkriven 2018. godine nakon što je srušeno drvo pokazalo četvrtastu rezbariju u blizini gradića Vava, oko 250 kilomatara od najbližeg graničnog prelaza u Mičigenu.

Preporučujemo

Rajan Primroz, arheolog iz Centra za arheološku edukaciju Ontarija, saopštio je da simboli predstavljaju Molitvu Gospodnju – poznatu hrišćansku molitvu – napisanu na švedskom.

Znakovi su identifikovani kao nordijske rune, iz starog alfabeta nekad korišćenog u Švedskoj i drugim delovima Skandinavije.

Bio je to iznenađujući pronalazak usred Kanade, ali su istraživači kasnije otkrili da su švedski radnici bili angažovani u kompaniji Hadsons Bej (HBC) u 19. veku da rade na udaljenim trgovinskim položajima, što je sugerisalo da je jedan od njih možda napravio rezbariju.

Pošto drugi predmeti nisu pronađeni na toj lokaciji, Primroz veruje da je to bilo jednostavno mesto bogosluženja na otvorenom.

Tokom 19. veka, britansko preduzeće HBC-a za trgovinu krznom brzo je širilo svoje operacije po Severnoj Americi, od pacifičkog severozapada do kanadskog Arktika. Da bi trgovinske lokacije radile, HBC je često tražila radnike iz evropskih zemalja, uključujući Švedsku, Norvešku i Dansku. Skandinavski radnici su uglavnom bili raspoređeni u unutrašnjosti Kanade ili na pacifičkom severozapadu.

Znakovi su ispisani u okviru četvorougla, takođe urezanog u stenu, sa površinom 90x120 centimetara. Primroz kaže da izgleda da je kamena ploča bila namerno zatrpana.

Stanje kamena ukazuje da je možda čak iz 17. veka, ali eksperti imaju samo dokaze da su osobe koje govore švedski bile u tom regionu pre oko 200 godina.

Henkrik Vilijams sa Univerziteta Upsale, koji je pomogao u odgonetanju misterije, rekao je: „Bilo koji runski zapis je retka pojava. Neko je uložio sav taj napor u ovaj određeni tekst. Misterija nije manja samo zbog svojih godina“.

Očenaš

Molitva Gospodnja se pojavljuje na dva mesta u Novom zavetu – u Jevanđelju po Mateju tokom Besede na gori i u Jevanđelju po Luki kad sledbenik pita Isusa kako da se moli.

Molitva je kratak, moćan rezime hrišćanskih verovanja i izražava ključne teme, slavljenje Božjeg imena, ostvarenje Božje volje, hleb nasušni, opraštanje i izbegavanje iskušenja.

Prvih nekoliko vekova hrišćanske prakse, Molitvu Gospodnju su učili preobraćenici i često je izgovarana prilikom zajedničkog bogosluženja i privatnog izražavanja pobožnosti.

Postala je centralni deo hrišćanske liturgije širom tradicija, rimokatoličke, pravoslavne i protestantske, a često je nazivana „savršenom molitvom“.

Zatim je prevedena na bezbroj jezika i uključena u crkvene službe i svakodnevne molitve širom sveta.

Molitva urezana u stenu u Kanadi je švedska verzija, sa nordijskim jezičkim nasleđem. Iako je Biblija prevedena na švedski 1541, Molitva Gospodnja je transkribovana u rune kao način slavljenja ili povezivanja sa skandinavskom prošlošću.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)