Misterija sve veća nakon otkrića jugoslovenskog blaga u češkim planinama: Nema odgovora na KLJUČNO PITANJE

U severoistočnom delu Češke planinari su naišli na neobično blago: aluminijumsku kutiju punu zlatnog nakita i stranih kovanica – uključujući i jugoslovenske. Otkriće je izazvalo talas nagađanja.

Planinari, koji žele da ostanu anonimni, nedavno su tokom šetnje popularnom planinskom stazom u Krkonošima, blizu granice s Poljskom, pronašli blago – u pravom smislu te reči. Pored staze su ugledali nešto što je privuklo njihovu pažnju. Ispostavilo se da je reč o aluminijumskoj kutiji u kojoj se nalazilo 598 zlatnika, deset zlatnih narukvica, 17 kutijica za cigarete, pudrijera i češalj. Vrednost otkrića procenjuje se na najmanje osam miliona čeških kruna (oko 322.000 evra).

Preporučujemo

Blago su odmah predali Muzeju istočne Češke. Prema rečima Miroslava Novaka, šefa arheološkog odeljenja, arheolozi su potom posetili i mesto pronalaska.

Jugoslovenske kovanice

Poreklo blaga za sada ostaje nepoznato, ali jedna od kovanica nosi godinu 1921, što znači da je verovatno staro najviše sto godina. Jedna teorija povezuje otkriće s bekstvom stanovništva uoči Drugog svetskog rata ili s povlačenjem nemačkog stanovništva 1945. godine. Postoji i mogućnost da je reč o ratnim trofejima čehoslovačkih legionara ili o blagu plemićke porodice Svierts-Špork, navodi CNN.Među pronađenim kovanicama, suprotno očekivanjima, nema domaćih. Otprilike polovina potiče s Balkana, a druga polovina iz Francuske. Potpuno su odsutne srednjoevropske kovanice, poput nemačkih ili čehoslovačkih, što dodatno komplikuje razumevanje porekla sadržaja aluminijumske kutije. Neki komadi imaju čak oznake nekadašnje Jugoslavije iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

Nesvakidašnje otkriće

Prema rečima kustosa Vojteha Bradleja, reč je o potpuno netipičnom otkriću za Češku. Obično blaga iz 20. veka sadrže lokalne kovanice. Bradlej stoga pretpostavlja da su kovanice posle Prvog svetskog rata kružile Balkanom, a zatim dospele do češkog gorja. Istoričarka Meri Hajman sa Univerziteta u Kardifu naglašava da se 1921. godina poklapala s posleratnim krizama i finansijskim potresima u Čehoslovačkoj. Možda je neko u tim neizvesnim vremenima jednostavno zakopao blago iz straha za budućnost. Zbog otkrića se u lokalnoj zajednici proširio talas glasina koje bi mogle pomoći istraživačima da otkriju priču o blagu. Muzej već planira kratkotrajnu izložbu pronađenih predmeta, koji će prethodno biti analizirani.(Telegraf.rs/Dnevnik.si)