Blago otkriveno na dnu mora, kraj Kostarike: Krije mračnu tajnu danskih moreplovaca

Olupine dva danska broda iz 18. veka pronađene su na dnu mora i to kraj obala Kostarike. Ovo arheološko blago, otkriveno tokom podvodnog iskopavanja 2023, konačno je identifikovano i zna se da je reč o dva broda sa mračnom tajnom – služili su za prevoz i prodaju robova.

Prvobitno se mislilo da su brodovi bili piratski, ali analiza drveta, cigli i glinenih lula koju su sproveli arheolozi iz Narodnog muzeja Danske i Muzeja vikinških brodova otkrila je da je reč o brodovima po imenu „Fridrikus Kvartus“ i „Kristijanus Kvintus“, učesnicima trasatlantske trgovine ljudima, saopštio je Narodni muzej Danske.

Preporučujemo

Brodovi i dokazi

- Analize su veoma ubedljive, pa više ne sumnjamo da su ovo olupine dva danska broda za prevoz robova. Cigle su danske, a isto važi i za drvenu građu, koja je dodatno ugljenisana i čađava od požara. Ovo se savršeno uklapa u istorijske izvore koji navode da je jedan od brodova izgoreo – rekao je Dejvid Gregori, pomorski arheolog i profesor istraživač u Narodnom muzeju Danske, gde je i šef novog pomorskog istraživačkog centra Njord.

Gregori je vodio iskopavanja u Kostariki zajedno sa Andreasom Kalmajerom Blohom, pomorskim arheologom Narodnog muzeja Danske, koji je nekoliko godina ispitivao poreklo brodova.

Foto: The National Museum of Denmark.

- Ovo je najluđe arheološko iskopavanje u kojem sam do sada učestvovao. Ne samo zato što je od velikog značaja za lokalno stanovništvo, već i zato što je to jedna od najdramatičnijih brodoloma u istoriji Danske, a sada tačno znamo gde se dogodio – rekao je Kalmajer Bloh.

Šta analize pokazuju

Uzorci sa iskopavanja analizirani su u Narodnom muzeju Danske i na Univerzitetu Južne Danske, i potvrđuju ono što istorijski izvori govore o istoriji brodova.

Datiranje na osnovu godova hrastovog drveta sa olupina pokazalo je da građa potiče sa zapada Baltika, kao i da je drvo za nju posečeno između 1690. i 1695. Cigle su istih dimenzija kao takozvane flensburške cigle koje su korišćene u Danskoj i u danskim kolonijama. Analize gline, koje je sproveo profesor emeritus Kare Lund Rasmusen sa Univerziteta Južne Danske, pokazala je da ona potiče iz Danske.

Glinene lule su identifikovane kao obične, holandske proizvodnje, koje su takođe korišćene na danskim brodovima. Veličina, oblik i šare lula sugerišu da su proizvedene u periodu neposredno pre nego što su brodovi doživeli brodolom 1710. godine. Glinene lule su se retko koristile duže od pet godina.

Dva broda za prevoz robova

Prema istorijskim izvorima, dva danska broda za prevoz robova „Fridrikus Kvartus“ i „Kristijanus Kvintus“ doživela su brodolom kod obala Centralne Amerike 1710. godine. „Fridrikus Kvartus“ je zapaljen, dok je „Kristijanusu Kvintusu“ presečen konopac sidra, nakon čega je brod razbijen u priobalnim talasima. Do sada nije bilo jasno gde su tačno brodovi izgubljeni.

U Kostariki je dugo bilo poznato da se dve olupine nalaze u plitkim vodama kod Nacionalnog parka Kahuita. Međutim, dugi niz godina smatralo se da su to piratski brodovi. Ali kada su američki pomorski arheolozi 2015. godine pronašli žute cigle u jednoj od olupina, pojavila su se nova pitanja o istoriji brodova.

Foto: Jakob Olling

Žute cigle su proizvedene u Flensburgu za upotrebu u Danskoj i u danskim kolonijama u 18. i 19. veku. U drugim evropskim zemljama, druge vrste cigala i kamenja bile su u modi prilikom podizanja novih zgrada.

Danska trgovina robljem

Danci su trgovali robljem u dva navrata tokom svoje istorije. U vikinškom dobu su prodavali Evropljane zarobljene tokom krvavih pohoda, dok su od početka 18. veka do 1807. prodavali robove iz Afrike.

Danska tvrđava Kristijansborg na prostoru današnje Gane služila je za kontrolu nabavke robova i njihovo slanje dalje, uglavnom ka Severnoj Americi. Procenjuje se da je tokom tog perioda više od 100.000 robova transportovano do Amerike, ali da je polovina njih stradala zbog zastrašujućih uslova na brodovima.

(Telegraf Nauka/VIA Ritzau)