Misteriozna srebrna amajlija stara 1.800 godina mogla bi prepraviti istoriju hrišćanstva u Evropi
Čovek je prethodni put pročitao njen sadržaj pre 1.800 godina, kad je hrišćanstvo smatrano kultom u usponu.
Sad su naučnici konačno dešifrovali „frankfurtski srebrni zapis“ – 18 linija urezanih u tanki komad folije, smešten u zaštitnu amajliju.
Dugačka 3,5 centimetara i stara 1.800 godina, ta srebrna amajlija pronađena je sa skeletom čoveka na pogrebnom mestu na obodu Frankfurta.
Istraživači su upotrebili CT skeniranje da „digitalno odmotaju“ veoma tanku foliju i pročitaju zapis na njoj prvi put posle 3. veka.
Neverovatno, ali taj tekst predstavlja najstarije poznato svedočanstvo o hrišćanstvu severno od Alpa, iz vremena između 230. i 270. godine.
U to vreme, hrišćanstvo se još širilo po Evropi iz svog istorijskog ishodišta Judeje na Bliskom istoku. Opisan kao „potpuno hrišćanski“, latinski tekst govori o Gospodu Isusu Hristosu, Sinu Božjem, kao i svetom Titu, ranom hrišćanskom misionaru i crkvenom lideru. Ova zapanjujuća otkrića predvodio je Centar za arheologiju Lajbnic iz Majnca, a objavio ih je Grad Frankfurt.
Pomoću CT-a, uspeli smo da skeniramo u vrlo visokoj rezoluciji i napravimo 3D model, kažu arheolozi. Srebrna amajlija je okrivena 2018. godine na severozapadu Frankfurta u oblasti bivšeg rimskog grada Nida, prethodnika modernog Frankfurta. Pronađena je u grobu čoveka koji je takođe sahranjen sa posudom za tamjan i krčagom od pečene gline, možda ličnim stvarima te individue.
Amajlija je bila ispod brade i stručnjaci smatraju da ju je nosio na konopcu oko vrata, u cilju zaštite u zagrobnom životu. Bitno je reći da je utvrđeno da je grob iz vremena između 230. i 270. godine, kad se hrišćanstvo postojano širilo, ali je bilo predmet progona. U to vreme, vladajuće religije bile su judaizam i paganizam – i bilo je rizično predstavljati se kao hrišćanin.
Odgonetanje 18 linija teksta predvodio je profesor Markus Šolc, arheolog sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu. Tanka folija bila je previše krhka da bi se jednostavno odmotala pošto se dugo nalazila u tlu. Zbog toga je upotrebljena tehnika rendgenskog snimanja poznata kao kompjuterizovana tomografija (CT). Individualni segmenti snimka su spajani jedan po jedan dok reči nisu postale vidljive, iako još postoje rupe u tekstu.
„Pozvao sam eksperte za istoriju i teologiju, pored drugih, i zajedno smo pristupili tekstu, deo po deo, i konačno smo ga dešifrovali“, rekao je Šolc.
Pored činjenice da je nosilac amajlije bio posvećen hriščanin, neobično je i to što je zapis bio potpuno na latinskom. Takvi zapisi su obično bili pisani grčkim ili hebrejskim jezikom, dodaje Šolc.
Takođe, do 5. veka, amajlije od dragocenih metala ovog tipa uvek sadrže mešavinu raznih vera, kao što su uticaji judaizma ili paganizma. Međutim, stručnjaci opisuju ovu amajliju kao „čisto hrišćansku“, pošto nema paganskih referenci kao što su demoni ili elemenata judaizma.
Na kraju, najveće iznenađenje je lokacija i starost amajlije i čoveka koji je očigledno smatrao svoju hrišćansku veru toliko važnom da ju je poneo sa sobom u grob.
Takav rani, autentični dokaz (između 230. i 270. godine) čistog hrišćanstva severno od Alpa nije dosad postojao. Eksperti smatraju da je to „prvi hrišćanin severno od Alpa“, iako činjenica da ova individua postoji sugeriše da bi moglo biti još istorijskih hrišćanskih pogrebnih mesta širom Evrope koja tek treba otkriti.
Amajlija i zapis predstavljaju naučnu senzaciju koja će primorati istoriju hrišćanstva u Frankfurtu da ode unazad oko 50 do 100 godina. Prvi hrišćanin severno od Alpa je iz našeg grada – možemo biti posnosni na to, naročito kad je Božić tako blizu, kaže gradonačelnik Frankfurta.
Gradska načelnica za kulturu i nauku izjavila je: „Ovaj izuzetni pronalazak utiče na mnoge oblasti istraživanja i nauka će se dugo baviti njime. Utiče na arheologiju, kao i na religijske studije, filologiju i antropologiju. Tako značajan pronalazak ovde u Frankfurtu je zaista nešto izvanredno“.
(Telegraf Nauka/Daily Mail)
Video: Vasiljević: Reč je o nekropoli bjelobrdske kulture
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.