Dronovi i kompjuteri zamenili lopatice i četke: Srpski arheolog najmodernijim tehnikama čuva kulturno nasleđe

Uobičajena percepcija je da arheolozi provode vreme na prašnjavim nalazištima, na sve četiri i sa alatkama poput lopatica i četkica u ruci. Međutim istraživač iz Srbije Nenad Jončić radi potpuno drugačije. On koristi dronove i digitalnu tehnologiju da dokumentuje otkriveno na arheološkim nalazištima i na taj način spreči rizik od njihovog nestajanja, piše Horizon, The EU Research & Innovation Magazine.

U januaru 2016. Jončić, tada na postdiplomskim studijama arheologije na Univerzitetu u Beogradu, „ustupljen“ je tehnološkoj kompaniji u Slovačkoj koja je specijalizovana za dokumentovanje arheoloških nalazišta i artefakata.

Njegov rad bio je deo kolaboracije koju finansira Evropska unija, a cilj je očuvanje kulturne istorije istočne Evrope. Istraživačka inicijativa nazvana CONPRA bila je aktuelna od 2013. do decembra 2016. Okupila je univerzitetske istraživače i male biznise koji rade na arheološkim nalazištima iz Slovačke, Češke, Slovenije i Srbije. Ideja je bila da se razmenjuju znanja u korišćenju digitalnih slika za stvaranje 3D rekonstrukcije nalazišta.

Trka sa vremenom i građevincima

Za Jončića to je bilo iskustvo života.

- Pomoglo mi je da shvatim šta želim da radim u životu – rekao je on za Horizon.

To ga je inspirisalo da pokrene jednu od prvih privatnih arheoloških kompanija u Srbiji – ArheoData – kako bi mogao da štiti srpsko kulturno nasleđe. Takođe je postao i „specijalista za digitalno nasleđe“ u beogradskom Narodnom muzeju.

Tokom kolaboracija u EU, ali i u svojoj kompaniji Jončić preferira da koristi dronove, termalno snimanje i druge najmodernije arheološke tehnike da stvara 3D vizuale arheoloških nalazišta. Jončić je svestan vremenskog ograničenja s kojim se arheolozi suočavaju i upravo tu digitalna tehnologija pomaže.

- U istraživačkoj arheologiji imaš sve vreme ovog sveta, to je veoma spor proces analiziranja i dokumentovanja svega. U zaštitnoj arheologiji ostaješ bez vremena od početka. Mi trčimo ispred buldožera. Moramo da budemo veoma brzi, veoma precizni, da uradimo sve na vreme jer ako smo spori, nestaće – rekao je on.

Digitalna tehnologija brzo beleži istorijske ostatke i stvara stalni digitalni otisak pre nego što arheološka nalazišta nestanu zbog urbanizacije ili razvoja infrastrukture. Ovaj pristup je zasnovan na principima zaštitne arheologije postavljenim 1992. druge Evropskom konvencijom o zaštiti arheološkog nasleđa.

Iako se u svim arheološkim aktivnostima drže ovog pristupa, rad na nalazištima na udaru građevinaca, gde je finansijski pritisak mnogima važniji od nasleđa, veoma je težak, objasnio je za Horizon prof. Predrag Novakovič, arheolog sa Univerziteta u Ljubljani.

- Zaštitna arheologija veoma je važna. Istovremeno je naporna i izazovna jer moraš da pregovaraš za građevincima i urbanistima. Pritisak na arheologe je stvaran – rekao je on.

On i njegove kolege razmenjuju napredne tehnike da razviju male firme koje se bave zaštitnom arheologijom. Cilj je da istočna Evropa dostigne arheološki napredak drugih evropskih zemalja.

„To je nasleđe svih nas“

Jedno od ključnih nalazišta na kojima su radili je Vinča, jedno od najvažnijih praistorijskih nalazišta Evrope. Tim je koristio digitalnu tehniku da rekreira razvoj ranih ljudskih naselja i njihovog svakodnevnog života.

Na neolitskom nalazištu Jončić i drugi koristili su fotogrametriju, neinvazivnu tehniku koja pravi više fotografija iz različitih uglova. Ova metoda koristi snimke iz ruke i iz vazduha da napravi detaljne i žive 3D modele.

- To je bio stvarno početak digitalne arheologije i implementacija uređaja koje sada koristimo – rekao je Jončić.

Njegova kompanija sada dokumentuje tvrđave kraj Dunava, nekadašnji deo odbrambenog sistema Rimskog carstva. Jedan od projekata je i obrazovni film potpuno zasnovan na njihovoj 3D rekonstrukciji o dve velike pogrebne humke iz 500. godine pre nove ere u Atenici. Oni su napravili digitalnu simulaciju izgradnje humki, od same grobnice ukrašene perlama od ćilibara i gvozdenim delovima točka do pražljivo postavljene kružne humke od kamena i zemlje.

Za Jončića uvid u život drevnih Evropljana prikupljen u Vinči pokazuje zašto je važno očuvanje arheološkog nasleđa kroz digitali otisak.

- To je nasleđe svih nas jer arheologija nije povezana sa nacionalnim identitetima. Ona se obraća svima nama. I ako želimo zaista da znamo kako je došlo do toga da živimo kako živimo danas, moramo da znamo kako su živeli i ljudi pre nas – rekao je Jončić.

(Telegraf Nauka/Horizon)