Sahrane rođake, pa posle nekoliko meseci od njihovih kostiju prave alat: Nova otkrića o praistorijskim ljudima

Ostaci praistorijskih ljudi iz današnje Španije... Foto: Europa Press/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Praistorijski zemljoradnici i stočari iz južne Španije sahranjivali su svoje mrtve u veliku pećinu, ali su ih možda kasnije sekli kako bi napravili alatke, a možda su i jeli njihovu koštanu srž, piše New Scientist.

Od 1934. naučnici, arheolozi amateri, pa i pljačkaši grobova istraživali su ostatke skeleta u pećini u Granadi nazvanoj Kueva de los Marmoles.

Preporučujemo

Na površini od 2.500 kvadratnih metara, koliko ima pećina, nalaze se ostaci tela više generacija sahranjivanih tokom tri milenijuma. Tu su ranije pronalaženi pehari od ljudskih lobanja, kao i izrezbareni delovi kostiju. Novi dokazi sugerišu da su neki ostaci namerno lomljeni i prepravljani oko godinu dana nakon smrti.

- Otkrića pokazuu da su ljudi možda manipulisali kostima preminulih nakon što su leševi polako propadali neko vreme u hladnom i vlažnom pećinskom okruženju – rekao je Marko Milela, naučnik sa Univerziteta u Bernu, u Švajcarskoj.

La @Univcordoba participa en un estudio que documenta modificaciones de huesos después de la muerte no vinculadas al consumo para alimentación en restos de la cueva de los Mármoles. Estos podrían haber sido convertidos en herramientas o usados en ritualeshttps://t.co/CKd67ovb4o— SINC (@agencia_sinc) September 20, 2023

On i njegov saradnik Rafael Martinez Sančez sa Univerziteta u Kordobi, u Španiji, otišli su u pećinu da skupe artefakte i istraže ih korišćenjem modernih metoda, od naprednog datiranja ugljenikom do visokotehnološkog pogleda pod mikroskopima i skenerima, a rad su objavili u žurnalu Plos One.

Ispitali su 411 ostataka kostiju i 57 zuba koji su otkriveni u različitim delovima pećina. Otkrili su da su u pitanju ostaci najmanje desetak tela dece i odraslih koji su živeli u praistorijskim poljoprivrednim društvima. Ispitivanja su pokazala da je pećina korišćena za sahranjivanje tokom tri različita perioda – od 3900. do 3750. pre nove ere, od 2600. do 2300. pre nove ere i od 1400. i 1200. pre nove ere.

Tim naučnika otkrio je da dok su životinje nagrizle oko 3 odsto ostataka, skoro trećina njih je slomljena namerno ili je sečena alatom. Te frakture, linije i useci nastali su dok su kosti bile relativno sveže – manje od godinu dana posle smrti.

Na kostima nema znakova da su na silu odvajane od mišića i ligamenata.

- To ukazuje da su ostaci počeli delimično da se raspadaju, ali da su kosti i dalje bile relativno elastične. To pokazuje da se akcija nije dešavala odmah nakon smrti pojedinca, već najmanje nekoliko meseci kasnije – rekao je Milela.

Među primerima toga su lobanja sredovečnog muškarca koja je pretvorena u posudu ili pehar i kosti potkolenice tinejdžera koje su pretvorene u spatulu za rad sa kožom. Nekoliko dugih kostiju je prelomljeno i očišćeno iznutra, što znači da je izvučena koštana srž možda za ishranu, a možda kao deo rituala čišćenja ostataka, naveo je Milela.

Tim planira da proveri i DNK iz ostataka kako bi shvatio tačne rodbinske odnose između pojedinaca sahranjenih u pećini.

(Telegraf Nauka/New Scientist)