Rešena tajna najmisterioznijeg naselja Madagaskara? Arheolozi misle da ga je izgradila zoroastrijska zajednica

Nepoznata grupa ljudi naseljavala je masiv Isalo na jugu Madagaskara krajem prvog milenijuma. Oni su gradili terase, u stenama dubili velike kamene komore i pravili male kamene niše. Ta arhitektura nije nalik bilo čemu što je otkriveno na Madagaskaru ili istočnoj obali Afrike, pa je potpuno nepoznato ko je izgradio te neobične strukture, kada su te grupe ljudi stigle u ovaj deo sveta i zašto.

Istraživanje arheologa prof. dr Gvida Šrorsa i njegovih kolega, objavljeno u Azania: Archaeological Research in Africa, ukazuje na to da je moguće da je ovo naselje nazvano Teniki pre više od 1.000 godina osnovala i u njemu živela zorastrijska zajednica, piše Phys.org.

Teniki se danas nalazi u Nacionalnom parku Isalo. Nalazište je poznato više od 100 godina, ali nikad do sada nisu sprovedena detaljna naučna istraživanja.

Hipoteza o portugalskim mornarima

Tokom četrdesetih godina prošlog veka francuski naturalisti Alfred i Gijom Grandidije posetili su nalazište i izneli hipotezu da su naselje sagradili portugalski mornari koji su tu završili nakon brodoloma.

- Dolazak na ovo mesto zahteva naporno pešačenje od skoro 20 kilometara kroz težak teren. Sva oprema mora da se nosi ručno. Osim toga, mora da se napomene da arheološka istraživanja na Madagaskaru zahtevaju saradnju sa lokalnim institucijama i odobrenje različitih ministarstava, što nekad ume da bude izazovno. Naš projekat je saradnja Instituta za civilizaciju i Muzeja umetnosti i arheologije na Univerzitetu u Antananarivu, Univerziteta u Bernu i Univerziteta u Friburgu – rekao je prof. dr Šrors.

Satelitski snimci visoke rezolucije napravljeni 2019. otkrili su pravu veličinu Tenikija, što je motivisalo Šrorsa i njegove kolege da započnu ozbiljna arheološka iskopavanja. Na Tenikiju su otkrili različite prostorije u stenama, pronašli desetine kamenih niša izdubljenih u stenama, kao i 30 hektara terasa napravljenih ljudskom rukom, isečenih stena, kamenih struktura i ostataka keramike.

Proučavanjem uglja otkrivenog na ovim mestima, ali i ostacima keramike, pretpostavlja se da je nalazište bilo naseljeno od 10. do 12. veka. Keramika nije lokalnog porekla, pa ukazuje da su stanovnici imali neku vrstu veze sa trgovačkom mrežom u Indijskom okeanu.

Keramika je stigla iz jugoistočne Azije i napravljena je između 11. i 13. veka, a otkrivene kineske posude su nastale između 11. i 14. veka. Sve to, navode autori, znači da naselje nisu osnovali Portugalci jer prvi portugalski brod ušao je u Indijski okean tek 1489. godine, što je nekoliko vekova kasnije.

Traženje sličnih struktura

Kako su isključili mogućnost portugalskog porekla, a znaju da nema sličnih struktura ni na Madagaskaru, ni na istočnoj afričkoj obali, istraživači su počeli da tragaju na drugim mestima. Imajući u vidu da lokalna malgaška populacija ima genetske, kulturne i lingvističke veze sa Austronežanima, Indijom, Arabijom i Persijom, tu su tragali za sličim strukturama.

- Dok smo proučavali literaturu, bio sam zapanjen pominjanjem nišama u stenama u Iranu. Našao sam fotografije tih niša i one su bile slične kao u Tenikiju, one su verovatno služile kao kosturnice – rekao je Šrors.

To je dovelo do hipoteze da je Teniki imao zoroastrijsko poreklo.

- Većina arheologa povezuje niše u Iranu sa zoroastrijskim pogrebnim običajima. Tako smo došli do potencijalne veze zoroastrizma i Tenikija. Istovremeno, iz primarnih istorijskih izvora, znamo da je priobalni deo Irana od vremena Sasanida bio uključen u pomorsku trgovinu i da su brodovi iz luke Sirafa putovali okeanom do Kine i istočne Afrike. Trgovina je nastavljena i kada su Arapi osvojili Persiju u 7. veku i nametnuli joj islam. Međutim, poznato je iz istorijskih izvora da su još dugo, najverovatnije do 10. veka, različite religije poput zoroastrizma, islama, judaizma i hrišćanstva koegzistirale u iranskim lučkim gradovima. Iako želim da naglasim da je naša veza ove arhitekture i zoroastrizma zasad još probna, stilističke sličnosti kamenih basena i stolova u Tenikiju i zoroastrijskih pogrebnih običaja poslale su nas u isti smer – rekao je Šrors.

Međutim, ni na jednoj od niša u Tenikiju nisu otkrivene kosti.

- Ako su ovo kosturnice stare hiljadu godina, moguće je da su ljudski ostaci potpuno propali. Međutim, i tad bi bilo očekivano naći bar poneki zub ili deo kosti. Stiv Gudman, američki biolog iz Prirodnjačkog muzeja Fild u Čikagu, koji je istraživao na Madagaskaru skoro 30 godina mi je spomenuo da je moguće da su kasnije druge grupe ljudi uklanjale ljudske ostatke ili su ih koristile za različite rituale kakve i danas imaju narodi Bara – rekao je Šrors.

Kako navode naučnici, potrebno je još dosta istraživanja da se potvrdi teorija o zoroastrijskoj komuni na ovim prostorima.

- Vratićemo se na teren 2025. za dalja iskopavanja – naglasio je Šrors.

Šta je zoroastrizam?

Zoroastrizam je religija zasnovana na učenjima Zaratustre, sveštenika staroiranske religije, koji je verovatno živeo krajem 7. i početkom 6. veka pre nove ere.

- Pre Zaratustre, indoevropski stanovnici Iranske visoravni bili su politeisti, a njihova religija bila je forma animizma. Prema Zratustrinom učenju svet je počivao na dva principa – aša, princip pravde i istine koji bi trebalo da upravlja svetom, i druj, princip haosa i neistine. Suprotnost i sukob između ova dva principa nalaze se u biti Zaratustrinog etičkog dualizma. Suprotstavljenim principima upravljala su dva božanstva. Jedinstveno vrhovno biće, Ahura Mazda („gospodar mudrosti“) bio je sušto dobro i vaskolika blagodet. Njemu suprotstavljeno božanstvo bio je Angra Mainu („zli duh“), oličenje zla – napisala je Danijela Stefanović u knjizi „I beše poput ptice u kavezu: Studija o istoriji i kulturi Starog istoka“.

- Prema učenju zoroastrejaca, Ahura Mazda je stvorio savršen svet, ali je predvideo da će ga Angra Mainu iskvariti i da će doći do konačne bitke između dobra i zla. U ovom sukobu pobedu će odneti Ahura Mazda, a zlo i oni koji ga slede biće kažnjeni. Ljudima je ostavljeno na volju da se priklone jednom ili drugom božanstvu. U odnosu na izbor koji načine, biće određena i njihova večna sudbina. Po završetku konačne bitke, duše, koje su prethodno boravile u raju ili u paklu, vratiće se u tela koja su napustile. Svi uskrsli hodaće vatrenom rekom ili po otopljenom metalu. Vrelina neće naškoditi pravednicima, koji će, prešavši reku, zauvek živeti u obnovljenom i savršenom svetu koji će biti poput prekrasnog vrta. Tela i duše onih koji su sledili zlo, progutaće plamena reka. Otopljeni metal oteći će u pakao i uništiti Angra Mainu i njegove sledbenike – navodi se u toj knjizi.

(Telegraf Nauka/Phys.org)