Raskrinkan veliki mit: Laž je da je opsada trajala godinama, tvrde arheolozi

Ostaci drevnog utvrđenja... Foto: MENAHEM KAHANA / AFP / Profimedia

Uprkos raširenom mitu o višegodišnjoj opsadi Masale u Prvom rimsko-jevrejskom ratu ili Velikom ustanku (66-73), rimske legije su ovu tvrđavu opsedale samo nekoliko nedelja. Tako su jedan veliki mit kao laž raskrinkali stručnjaci sa Instituta za arheologiju Sonja i Marko Nadler pri Univerzitetu u Tel Avivu, a za to su koristili najmoderniju tehnologiju – dronovima, senzorima, 3D modelovanjem...

Studija je deo velike misije o korišćenju naprednih alata i postavljanje novih pitanja u istraživanju stvarnih događaja u Masali, piše Phys.org.

Preporučujemo

Studija je objavljena u Journal of Roman Archaeology.

Najmodernija tehnologija u službi arheologije

- Moja ekspedicija 2017. obnovila je iskopavanja u Masadi, svetski poznatom nalazištu koje je detaljno ispitivano od sredine 19, pa kroz ceo 20. vek. Naša ekspedicija postavila je nekoliko novih pitanja i imlementirala nove tehnike istraživanja koje nisu bile dostupne arheolozima starijih generacija. Na ovaj način nameravali smo da na nov način pogledamo šta se dešavalo tu pre, za vreme i posle Velike pobune – rekao je dr Gaj Stibel, vođa ekspedicije.

Kako je dodao, veliki deo naučne pažnje posvećen je okruženju tvrđave.

- Koristili smo dronove, daljinske senzore, fotografije visoke rezolucije iz vazduha… A posebno se posvetili proučavanju sistema snabdevanja vodom, putevima do i od tvrđave, rimskog sistema opsade. Prikupljene informacije koristili smo da sagradimo 3D digitalni model koji nam je dao jasnu i preciznu sliku relevantnog terena. Fokusirali smo se na sistem opsade, koji je, zahvaljujući pustinjskoj klimi, najbolje sačuvan rimski opsadni sistem – naveo je dr Stibel.

Godinama je moderni mit da je rimska opsada Masade trajala tri godine, dodao je on.

- Poslednjih decenija istraživači su počeli da preispituju ovaj mit iz različitih razloga. U prvom istraživanju ovog tipa mi smo iskoristili moderne tehnologije da uradimo precizna merenja – naglasio je dr Stibel.

Pravljenje preciznog 3D digitalnog modela

Svi podaci su iskorišćeni da se napravi precizan 3D digitalni model, što je omogućilo tačnu računicu o tome koliko su strukture bile debele i koliko su dugo građene.

Rekonstrukcija bitke rimskih legionara... Foto: TIZIANA FABI / AFP / Profimedia

- Pouzdane procene su dostupne za kvantitet zemlje i kamena koji su rimski vojnici mogli dnevno da prenose. Takođe znamo da je između 6.000 i 8.000 vojnika učestvovalo u opsadi. Tako smo mogli da proračunamo koliko im je vremena bilo potrebno da naprave ceo opsadni sistem – osam logora i kameni zid koji je okruživao mesto. Otkrili smo da je za to bilo dovoljno dve nedelje – rekao je dr Haj Aškenazi iz Izraelske uprave za antikvitete.

Prema istorijskim svedočenjima, rampa za napad bila je završena, dodaje on, kada su Rimljani započeli brutalan napad.

- Zauzeli su tvrđavu najduže za nekoliko nedelja. To nas navodi na zaključak da je cela opsada trajala najviše nekoliko nedelja – rekao je dr Aškenazi.

Dobro poznati narativ

- Narativ Masade, Velika pobuna, opsada i tragični kraj o kome je pisao Josif Flavije postali su deo DNK Izraelaca, dobro su poznati širom sveta. Dugotrajnost opsade je veliki element tog narativa, koji sugeriše da je veličanstvenoj rimskoj armiji bilo veoma teško da preuzme tvrđavu i uništi njene branioce. Dugo je pretpostavljano da je opsada trajala tri godine, ali je ovo u poslednje vreme postalo upitno – objasnio je dr Stibel.

U prvoj ovakvoj studiji korišćene su napredne tehnologije da reše zagonetku iz istorije.

Foto: Frederic Petry / AFP / Profimedia

- Naš zaključak ne umanjuje značaj ovog istorijskog događaja. Primera radi, zašto su Rimljani bili toliko rešeni da zauzmu ovu udaljenu i naizgled nevažnu tvrđavu. Verujem da ćemo skupljanjem i analizom podataka uskoro rešiti staru enigmu: Šta se zaista desilo u Masadi? - naglasio je dr Stibel.

Opsada Masade bila je poslednja velika bitka Prvom rimsko-jevrejskom ratu ili Velikom ustanku (66-73). Prema opisima Josifa Flavija, Rimljani su dugo opsedali grad i kada su konačno ušli u njega, branioci tvrđave su odlučili da počine masovno samoubistvo. On je naveo da su samo jedna starica i nekoliko dece sakrivenih u pećini preživeli da ispričaju tu priču.

(Telegraf Nauka)