Vreme čitanja: oko 3 min.
„Vezuvski izazov“ koristi veštačku inteligenciju da virtuelno odmota drevne svitke iz Pompeje
Vreme čitanja: oko 3 min.
„Vezuvski izazov“ je jedinstveno takmičenje na polju klasičnih nauka, sa potencijalom da dovede do nečeg sličnog drugoj Renesansi.
Cilj je da se pomoću veštačke inteligencije (AI) virtuelno odmotaju stotine papirusnih svitaka koji sadrže antičku literaturu izgubljenu 2.000 godina, piše Phys.org.
Erupcija Vezuva je 79. godine vulkanskim materijalom zatrpala mnoge gradove u Napuljskom zalivu, uključujući Herkulanum u blizini Pompeje.
Preporučujemo
Drevna slika na kamenu predstavlja najstariji prikaz kejpskog petlovana, možda svete ptice za Bušmane
„Bio je radoznao da vidi šta je unutra“: Dečak obilazio muzej, pa razbio amforu staru 3.500 godina
U 18. veku je tamo otkopana izuzetno luksuzna rimska vila, blizu antičkih gradskih zidina i obale. Pepeo je sačuvao divne zidne slike, mozaike, biste i statue.
Ta građevina, Vila papirusa, nazvana je po svom najvećem blagu. U njoj je bila jedina sačuvana antička biblioteka – oko 1.000 papirusnih svitaka koje erupcija nije uništila, već ih je ugljenisala i zakopala do ponovnog otkrića.
Vila je verovatno pripadala Luciju Kalpurniju Pizonu Cezoninu, rimskom konzulu i tastu Julija Cezara. Bio je pokrovitelj epikurejskog filozofa Filodema iz Gadare (110-30 pre nove ere), koji je možda živeo u vili.
Pre dolaska u Italiju, Filodem se školovao u Atini u filozofskom centru epikurejaca. Osnivač tog centra, Epikur, tvrdio je da je svet napravljen od atoma i smatrao je da su zadovoljstvo, prijateljstvo i ateizam bitni za srećan život.
Originalni grčki tekstovi epikurejaca izgubljeni su krajem antičkog doba, ali je latinska poetska verzija Epikurovih filozofskih gledišta preživela. Bavila se etikom i naročito fizikom, pod naslovom „O prirodi stvari“.
Otkako su pronađeni, bilo je nekoliko pokušaja da se krhki papirusi mehanički odmotaju, sa skromnim uspehom. Mnogi svici su skoro potpuno uništeni, a drugi su uveliko oštećeni i sad su veoma fragmentisani. Delovi više od 300 svitaka u Napulju još čekaju da budu odmotani.
Kakve to veze ima sa AI? Plan za neinvazivno čitanje herkulanumskih papirusa je prvi preduzeo kompjuterski naučnik sa Univerziteta Kentakija Brent Sils 2007. godine. On je na tom problemu radio oko 15 godina. Međutim, iako je bio uspešan sa drugim svicima, herkulanumski papirusi su se pokazali kao vrlo nezgodni.
Sils je prepoznao da je AI ključ za čitanje mastila sa ugljenisanog papirusa. Početni eksperimenti su potvrdili njegovu hipotezu da AI može pomoći u otkrivanju nedokučivog mastila putem CT snimaka.
Preduzetnik iz Silicijumske doline Net Fridmen je predložio da se ustanovi takmičenje u cilju ubrzanja napretka. Nekoliko nagrada, uključujući jednu od milion dolara, ponuđeno je pojedincima ili ekipama koji nađu rešenje.
Od marta 2023, više od 1.000 timova se uključilo u ovo takmičenje. U oktobru 2023, prva slova i linije grčkog teksta su detektovani, a u februaru 2024. su objavljeni prvi dobitnici novčane nagrade, studenti mašinskog učenja. Njihov model AI je spektakularno otkrio delove iz najunutrašnjijeg dela jednog od svitaka. Tekst je o etici, a verovatno ga je napisao Filodem.
Virtuelno odmotavanje
Tehnika „vituelnog odmotavanja“ počinje skeniranjem ugljenisanog svitka u akceleratoru čestica na supervisokoj rezoluciji. Zatim se složena struktura svitka analizira i virtuelno izravna – ali se tekst još ne vidi. Tada se modeli AI za detekciju mastila treniraju na osnovu obrazaca izolovanih putem vizuelne inspekcije.
Pobedničke slike se mogu smatrati definitivnom potvrdom koncepta – virtuelno odmotavanje herkulanumskih svitaka je moguće. Iako je ostalo nekoliko tehničkih poteškoća, mnogi drugi neotvoreni svici bi trebalo da budu vituelno odmotani u bliskoj budućnosti.
Napredak u radu je omogućio finansiranje druge faze „Vezuvskog izazova“, uključujući sponzore poput dobrotvorne fondacije Ilona Maska. Sledeći cilj je da se skenira još svitaka i da se ubrza i standardizuje proces virtuelnog odmotavanja.
Veoma je moguće da će se desetine novih antičkih grčkih i latinskih tekstova pojaviti tokom narednih nekoliko godina. Možemo proceniti kakvi se tipovi tekstova mogu očekivati na osnovu onih koji su već odmotani mehanički.
Pošto je grčka biblioteka bila epikurejska, većina novih radova trebalo bi da se bavi temama kao što su etika, matematika, muzika i istorija filozofije. Može se pojaviti neka stoička literatura. Epikurejski tekstovi takođe često sadrže duge citate drugih filozofa ili autora, kao i ranije nepoznate istorijske informacije.
Međutim, najveća iznenađenja bi mogla doći iz latinskih papirusa. Možemo očekivati istorijske i poetske latinske radove iz perioda kasne rimske republike i ranog rimskog carstva.
Takođe je moguće da će virtuelno odmotavanje svitaka podstaći nova iskopavanja u Vili papirusa. Mnogi istraživači veruju da još jedna grčka i latinska biblioteka čeka da bude otkopana.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Otkriven Platonov grob? Tajnu krili rimski papirusi prekriveni vulkanskim pepelom
Veštačka inteligencija bi uskoro mogla rešiti tri arheološke misterije
Veštačka inteligencija čita reči na izgorelom antičkom svitku iz Herkulanuma
Veštačka inteligencija prevodi drevne tekstove iz Mesopotamije! Naučnici su ispitali da li je uspešna u tome
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
