Pomoću 3D snimanja pronađen smrtonosni poslednji obrok staroegipatskog mumificiranog krokodila

Istraživači sa Mančesterskog univerziteta, Univerziteta u Lafborou i Univerziteta u Birmingem Sitiju otkrili su u želucu zveri sveže pojedenu ribu još zakačenu za udicu, što je verovatno bio uzrok smrti.

Koristeći specijalni softver u kombinaciji sa rendgenskim i CT snimanjem, naučnici su virtuelno ekstrahovali kuku iz mumije i napravili kopiju, prvo od plastike, a zatim je izlili u originalnom materijalu – bronzi, piše Phys.org.

Preporučujemo

Mumificirana životinja izložena u Birmingemskom muzeju stara je između 2.000 i 3.000 godina, iz vremena kad je praksa mumificiranja životinja bila na vrhuncu.

Krokodil je progutao veliki broj malog kamenja – gastrolita – kako bi razbijao komade mesa i regulisao pokretljivost. Prisustvo više gastrolita u gornjem delu digestivnog trakta ukazuje na pokušaj da se razbije poslednji obrok i pokazuje da je životinja umrla pre nego što su stigli u želudac.

Integritet skeleta ribe takođe sugeriše da je progutana cela i još nije došla pod uticaj jakih probavnih enzima prisutnih u prvoj komori krokodilovog želuca ili abrazivnog dejstva gastrolita.

Kratko vreme otkako je riba progutana do smrti krokodila takođe sugeriše da je smišljeno uhvaćen u divljini i mumificiran kao dar bogu krokodila Sobeku.

Zdravi krokodili su povezivani sa plodnošću i bogatom poljoprivredom. Egipćani su takođe verovali da se možete zaštititi od opasnosti noseći odeću napravljenu od kože krokodila.

„Naš rad je otkrio mnogo informacija i o životu krokodila i o posmrtnom tretmanu ostataka“, kažu naučnici. „Mumije odavno fasciniraju posetioce muzeja svih uzrasta. Naš rad pruža jedinstvenu priliku da se posetioci povežu sa pričom o ovoj životinji“.

Dok su ranije studije davale prednost invazivnim tehnikama poput odmotavanja i autopsije, 3D radiografija omogućava pogled unutra bez oštećivanja ovih značajnih i fascinantnih artefakata.

„Otišli smo korak dalje replikujući kuku u originalnom materijalu, bronzi. Egipćani su verovatno koristili ojačani glineni kalup u koji je sipan metal istopljen nad izvorom toplote baziranom na ugljenu. Uprkos protoku nekoliko milenijuma između pravljenja drevne udice i moderne kopije, proces izlivanja ostaje veoma sličan“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Phys.org)