Arheologija objašnjava kako su kokice otkrivene pre skoro 7.000 godina

Foto: Pixabay/der_mentor

Kako su ljudi prvobitno otkrili kako da jedu neka jela koja su danas omiljena? Biljka kasava je otrovna ako nije pažljivo obrađena u nekoliko koraka. Jogurt je u osnovi staro mleko kontaminirano bakterijama. I ko je otkrio da kokice mogu biti tople i ukusne?

Arheologija zavisi od solidnih ostataka da bi otkrila šta se desilo u prošlosti, naročito kod ljudi koji nisu koristilo nikakvo pismo. Nažalost, većina u prošlosti korišćenih stvari od drveta, životinjskih materijala ili tkanine raspada se prilično brzo i arheolozi ih nikada ne pronađu.

Preporučujemo

Postoji mnogo svedočanstava o čvrstim stvarima, kao što su grnčarija i kamena oruđa, ali mekše stvari – poput ostataka jela – mnogo je teže pronaći. Ponekad vrlo suva mesta sačuvaju te mekše stvari. Takođe, ako stvari izgore, mogu da traju vrlo dugo.

Srećom, kukuruz ima neke tvrde delove, kao što je opna jezgra. To su delići na dnu činije koji se zaglave između vaših zuba. Pošto morate da zagrejete kukuruz da bi postao jestiv, ti delovi ponekad izgore, i arheolozi tako pronalaze dokaze. Najinteresantnije je što neke biljke, uključujući kukuruz, sadrže malene, kamenaste fragmente zvane fitoliti, koji mogu da traju hiljadama godina.

Naučnici su prilično sigurni da znaju koliko je kukuruz star. Verovatno su ga prvi uzgajali američki starosedeoci na prostoru današnjeg Meksika. Tamošnji rani poljoprivrednici su domestikovali kukuruz iz vrste trave zvane teosint.

Pre poljoprivrede, ljudi su sakupljali divlji teosint i jeli semenje, koje je sadržalo mnogo skroba, ugljenog hidrata kao u hlebu ili testenini. Birali su teosint sa najvećim semenjem i na kraju su počeli da ga čiste od korova i sade. Divlja biljka se tokom vremena razvila u nešto poput današnjeg kukuruza.

Postoje dokazi iz suvih pećina u Meksiku o uzgajanju kukuruza pre čak 9.000 godina. Odatle se uzgajanje kukuruza proširilo po Severnoj i Južnoj Americi.

Teže je otkriti kad su ljudi počeli da prave kokice. Postoji nekoliko vrsta kukuruza, a većina puca ako se zagreje. Međutim, jedna vrsta, zvana baš „kukuruz kokičar“, daje najbolje kokice. Naučnici su otkrili fitolite iz Perua, kao i izgorela zrna, ovog tipa kukuruza iz vremena od pre čak 6.700 godina.

Moguće je da je pucanje kukuruznih zrna otkriveno slučajno. Neki kukuruz je verovatno upao u vatru i ko god je bio u blizini shvatio je da je to zgodan novi način za pripremanje hrane. Iskokani kukuruz bi trajao dugo i bilo ga je lako praviti.

Kokice iz drevnih vremena verovatno nisu bile baš poput današnjih koje jedete u bioskopu. Verovatno nije bilo soli i sigurno nije bilo maslaca, pošto još nije bilo krava za mužu u Amerikama. Verovatno nisu služene tople i verovatno su bile prilično žilave u poređenju sa današnjim.

Nemoguće je znati kako i zašto su tačno nastale kokice, ali je to bio pametan način da se zadrži jestivi skrob odstanjujući malu količinu vode prisutne u zrnu zbog koje bi bilo kvarljivije.

Upravo ta zagrejana voda u zrnu koja se pretvara u paru dovodi do pucanja. Nastala kokica onda može da traje dugo. Današnja ukusna grickalica verovatno je počela kao zgodan način za čuvanje hrane.

(Telegraf Nauka/Live Science)