Nove uvide o ishrani ljudi u kamenom dobu daju ljudski ostaci iz Maroka

Foto: Wikipedia/Nicolas Perrault III, CC0

Međutim, novo istraživanje o paleolitskoj grupi zvanoj Iberomauretanci, lovcima sakupljačima koji su zakopavali svoje mrtve u pećini Taforalt na prostoru današnjeg Maroka pre 13-15 hiljada godina, dodatno osporava ideju da su se naši preci uglavnom hranili mesom, piše CNN.

Naučnici su analizirali hemijske tragove sačuvane u kostima i zubima barem sedam Iberomauretanaca i otkrili da su biljke, a ne meso, bile primarni izvor proteina u njihovoj ishrani.

Preporučujemo

Udeo biljnih resursa kao izvora proteina u ishrani ljudi čiji ostaci su ispitani bio je sličan kao kod ranih poljoprivrednika iz Levanta, današnjih istočnomediteranskih zemalja u kojima su domestikacija biljaka i poljoprivreda prvi put dokumentovani.

Istraživači su takođe primetili veći broj karijesa kod ostataka iz Taforalta nego što se obično viđa kod ostataka lovaca sakupljača iz tog perioda. To sugeriše da su Iberomauretanci konzumirali skrobne biljke kao što su žitarice ili žirovi.

Iako nisu sve individue iz Taforalta primarno konzumirale proteine iz biljaka, neobično je dokumentovati tako veliku proporciju biljaka u ishrani neke prepoljoprivredne populacije. Ovo je verovatno prvi put da je paleolitska ishrana uveliko bazirana na biljkama dokumentovana pomoću izotopskih tehnika.

Izotopi azota i cinka u kolagenu i zubnoj gleđi mogu otkriti količinu mesa u drevnoj ishrani, dok izotopi ugljenika mogu pojasniti da li je glavni izvor proteina bio meso ili riba. Ljudi konzumiraju tu hranu i izotopske informacije budu zabeležene u tkivima kao što su kosti i zubi. Analizom tih tkiva može se saznati da li je neka osoba jela više mesa ili biljaka.

Izotopska tehnika pokazuje količinu konzumiranih biljaka, ali ne vrstu. Međutim, biljni ostaci pronađeni na lokaciji podržavaju nalaze iz uvida u ljudske ostatke. Mlinski kamenovi takođe sugerišu da se u blizini odvijala obrada biljaka.

Iberomauretanci ipak nisu bili striktni vegetarijanci. Tragovi sečenja na ostacima berberskih ovaca i gazela, kao i drevnih sisara sličnih konjima i kravama, pokazuju da su neke životinje bile iskasapljene i pripremljene za jelo.

Povećano oslanjanje na biljnu hranu je verovatno bilo rezultat nekoliko faktora – uključujući širi dijapazon jestivih biljaka i možda oskudicu velike divljači.

Izotopska analiza je takođe otkrila znakove jednog slučaja ranog prestanka dojenja – biljna hrana je uvedena u ishranu novorođenčeta pre njegove smrti između šest i 12 meseci starosti. To je u suprotnosti sa zajednicama lovaca sakupljača u kojima je produženo dojenje uobičajeno zbog ograničene dostupnosti odgovarajuće hrane.

Ovo istraživanje je ispitivalo ishranu u jednoj grupi lovaca sakupljača u kamenom dobu. Međutim, slična studija objavljena u januaru – koja je analizirala ostatke 24 rana čoveka sa dva pogrebna mesta u Peruu iz vremena pre 9.000 do 6.500 godina – otkrila je da su drevne ishrane u Andima bile sastavljene od 80% biljne materije i 20% mesa.

Studija iz novembra 2022. otkrila je da su neandertalci i rani homo sapijensi bili vešti kuvari koji su kombinovali biljne sastojke poput orašastih plodova, mahunarki i slačice.

Nije postojala standardna ishrana za sve u tom periodu, već je zavisila od okruženja. Ljudi su fleksibilni u svojim prehrambenim navikama, kažu istraživači, čiji rad opovrgava ideju da se ishrana u kamenom dobu sastojala uglavnom od mesa – što je kruta pretpostavka koju održavaju današnji dijetetski trendovi poput paleodijete.

Foto: Pixabay

Međutim, taj stereotip verovatno ima temelje u prošlim istraživanjima. Dokazi o mesožderstvu, u obliku iskasapljenih životinjskih kostiju, često su „arheološki vidljiviji“ nego dokazi o biljnoj ishrani.

Drugi razlog za mišljenje da je meso bilo glavni deo ishrane ranih ljudi je percepcija da je lov bio ključna bihevioralna inovacija rano u našoj evolucionoj istoriji – što je delom zasnovano na studijama o ranim lovcima sakupljačima koje su izvodili muški naučnici prvenstveno fokusirani na lov na velike životinje, uz zanemarivanje značajne uloge žena koje su sakupljale manji plen i biljne resurse.

Arheolozi su u regionu Levanta dokumentovali sličnu ishranu na biljnoj bazi kod još jedne grupe lovaca sakupljača malo pre razvoja poljoprivrede, zbog čega se postavlja pitanje zašto se tranzicija ka poljoprivredi nije istovremeno desila kod iberomauretanske populacije.

Ovi nalazi ukazuju da je nekoliko populacija na kraju paleolita usvojilo ishranu sličnu u pogledu udela biljaka sa ishranom poljoprivrednika. Tranzicija ka poljoprivredi je bila složen proces koji se desio u različitim vremenima i različitim brzinama, na različite načine sa različitom hranom, na različitim mestima.

Drugačije rečeno, to je uveliko bio lokalni fenomen koji je mogao uključivati prelazne oblike opstanka – a ne jedna, nagla, istovremena globalna promena.

(Telegraf Nauka/CNN)