Razarali sve pred sobom, spaljivali su i pse i stoku: Šokantno otkriće o najslavnijem pohodu u istoriji

Razorena zgrada na Pirinejskom poluostrvu daje neverovatan prikaz dešavanja pred kraj 3. veka pre nove ere. Ispitujući zgradu G, kako je nazvana, na nalazištu Tosal de Baltarga, arheolozi su otkrili nepoznatu epizodu iz Drugog punskog rata i veruju da su naselje i objekat spaljeni i razoreni u vreme prolaska Hanibala Barke i njegove vojske ka Rimu, što je naslavniji vojni pohod u istoriji.

Vatra je sačuvala mnoge ostatke zahvaljujući kojima se zna kakvu su stoku stanovnici tog naselja čuvali, kakvu su hranu spremali, kakvu odeću nosili i šta su smatrali dragocenim. Takođe, otkriveno je i da je Hanibalova vojska razarala sve pred sobom, ali i da je spaljivala i pse i stoku, piše Frontiers.

Preporučujemo

- Razaranje je datirano na kraj 3. veka pre nove ere, u vreme kada su Pirineji bili uključeni u Drugi punski rat i kada su tuda prolazile trupe Hanibala Barke. Verovatno je nasilno razaranje ovog mesta bilo povezano s ratom. Tačke paljenja ukazuju na to da je razaranje bilo namerno i vrlo efikasno – spaljene su sve zgrade na nalazištu, a ne samo zgrada G. U zgradi D našli smo ostatke psa, koji je spaljen sa njom – rekao je dr Oriol Olesti Vila, profesor Autonomnog univerziteta Barselone i glavni autor studije objavljene u Frontiers in Enviromenal Archaeology.

Skrivena zlatna minđuša

Nalazište Tosal de Baltarga bilo je naselje Seretana, naroda koji je naseljavao ovaj deo Iberijskog poluostrva. Arheolozi veruju da naselje nije imalo zidine, ali da je imalo položaj zahvaljujući kome je odatle mogao da se posmatra veliki deo okoline.

Vatra je sačuvala organske ostatke, pa arheolozi mogu da rekonstruišu život stanovnika u vreme pre spaljivanja naselja.

- Ove doline bile su važne i ekonomski i strateški. Znamo da je Hanibal prošao preko Pirineja boreći se sa lokalnim plemenima, najverovatnije Seretanima. Nema mnogo arheoloških ostataka ove ekspedicije, a Tosal de Baltarga je verovatno najbolji primer – rekao je Olesti Vila.

Zgrada G imala je dva sprata. Vatra je bila tako jaka da su se krov, noseći stubovi i gornji sprat obrušili, ali su neke dragocenosti preživele: otkriveni su gvozdeni pijuk i zlatna minđuša sakrivena u maloj posudi.

Gornji sprat imao je deo za proizvodnju vune i deo za kuvanje. Pronađeni su ostaci jestivih žitarica kakvi su ovas i ječam, a otkrivene su i posude za kuvanje. Ostaci u njima pokazuju da su ljudi koji su živeli u ovoj zgradi pili mleko i jeli dinastana jela sa svinjskim mesom.

U zgradi G nisu pronađeni ljudski ostaci, ali šest životinja nije pobeglo od plamena - četiri ovce, koza i konj bili su zarobljeni u zgradi.

Arheolozi ne znaju šta se desilo sa ljudima iz Tosal de Baltarge, ali se zna da su posle nekog vremena Rimljani tu imali garnizon. Verovatno je deo zajednice preživeo, ali možda zbog ovog napada, kasnije je napravljeno utvrđenje, a postojao je i impresivni toranj.

Veliko iznenađenje za Rim

Pohod Hanibala Barke, jednog od najvećih vojskovođa u istoriji, na Rim bio je jedan od najvećih i najinteresantnijih vojnih pohoda.

U 3. veku pre nove ere Sredozemno more postalo je poprište borbe između dve sile – Kartagine i Rima. Kartagina, nekadašnja feničanska kolonija, bila je dominantna pomorska sila koja je kontrolisala pomorske puteve u zapadnom Mediteranu, a Rimska republika bila je imperija u usponu, koja je već zavladala Apeninskim poluostrvom i planirala je nastavak ekspanzije. Zbog toga su dve sile ratovale od 264. do 241. pre nove ere, a taj rat, nazvan Prvim punskim ratom, završen je rimskom pobedom.

Borba Hanibala Barke i Scipiona Afrikanca... Foto: Liszt Collection / akg-images / Profimedia

Poraz Kartagine nije doveo i do njene propasti, pa je novi sukob bio neizbežan. Kada je 221. pre nove ere Hanibal preuzeo komandu nad vojskom na Iberijskom poluostrvu on je nastavio osvajanja, a kada je 219. osvojio Sagunt, Rim je objavio rat.

- Strateški plan Rimljana bio je isplaniran. Oni su nameravali da vode rat na protivničkoj teritoriji, pa je jedna rimska vojska trebalo da se iskrca u Africi, a druga u Španiji. Ali je Hanibal pretekao Rimljane. On je smatrao da je najefikasnije napasti Rimljane u samoj Italiji. Sa Galima, koje je Rim neposredno pre toga pokorio, stupio je u savez i oni su mu obećali pomoć. Osim toga, Hanibal je računao da će italski saveznici posle prvih njegovih pobeda otpasti od Rima i preći na njegovu stranu. Da bi ostvario taj plan trebalo je da izvede dotad neviđen prelaz sa Pirinejskog poluostrva u Italiju preko Pirineja i Alpa, i Hanibal se odlučio na ovaj opasan pohod. U proleće 218. pre nove ere sa velikom vojskom krenuo je iz Nove Kartagine, prešao Pirineje i marširao duž morske obale naseljene keltrskim plemenima. Posebno je težak bio prelaz preko Alpa. Ali je genijalni kartaginski vojskovođa, mada po cenu velikih gubitaka, uspeo da savlada sve prepreke koje su mu na put stavljala oštra alpska priroda i neprijateljska keltska plemena. Od velike vojske ostalo mu je svega 20.000 pešaka i 6.000 konjanika. Prelaz Hanibalove vojske preko Alpa za Rimljane je predstavljao potpuno iznenađenje - piše Nikolaj Maškin u Istoriji Starog Rima.

Hanibal pred vratima

Hanibal je uspeo da nanese teške poraze Rimu u bitkama kod Trebije i Trazimenskog jezera, ali nije se usudio da krene i na sam Rim iako je u večnom gradu došlo do opšte panike i ponavljalo se „Hanibal pred vratima“. Veliku pobedu je izvojevao kod Kane 217. pre nove ere, kada je ubijeno ili zarobljeno više od 50.000 rimskih vojnika.

Prikaz Hanibala iz 16. veka... Foto: Eric Vandeville / akg-images / Profimedia

Ipak, imperija u usponu uspela je da se izbori sa katastrofalnim porazima i da rat prebaci u Afriku, gde su kod Zame 202. pre nove ere pobedili Kartaginu i naterali je na predaju. Uprkos konačnom neuspehu, Hanibalova ekspedicija predstavlja sigurno jedan od najslavnijih vojnih pohoda u istoriji, a sigurno u starom veku.

(Telegraf Nauka / Frontiers)