Vreme čitanja: oko 2 min.
Oltar za žrtvovanje, savršene mere i egzotične skulpture: Evo šta je otkriveno u Artemidinom hramu
Vreme čitanja: oko 2 min.
Iskopavanja u svetilištu iz 7. veka pre nove ere nastavljena su četvrtu godinu zaredom
Egzotični objekti, tragovi drevnog kulta i neobične arhitektonske osobine neka su od najznačajnijih otkrića tokom iskopavanja u Hramu Artemide Amarisijske. To je bila četvrta godina zaredom da je tim švajcarskih i grčkih arheologa radio u srcu hrama na Eviji koji polako otkriva svoje tajne, navedeno je u saopštenju Švajcarske škole arheologije u Grčkoj (ESAG).
Kampanja 2023. u Artemidinom svetilištu u Amarintosu, na ostrvu Evija, omogućila je potpuno iskopavanje ostataka hrama iz 7. veka pre nove ere.
- Zgrada je krila brojna iznenađenja za arheologe: plan podova bio je apsidalan, što je veoma neuobičajeno za ovaj period, a i veći je nego što se očekivalo. Dužina je dostizala 34 metra, što je bilo 100 stopa po tadašnjem grčkom sistemu merenja. Ove „savršene mere“ viđene su i na drugim spomenicima tog perioda – navedeno je u saopštenju.
Oltar unutar hrama
Još jedno iznenađenje bilo je što je oltar nađen unutar hrama, a ne van njega, što je slučaj sa većinom grčkih hramova.
- Na ovim kamenim platformama vatra je gutala delove životinja žrtvovanih bogovima. Debeli sloj pepela, bogat kalcifikovanim kostima, dokaz je toga. Dim od žrtvovanja verovatno je izlazio iz hrama kroz otvoren na krovu zgrade – piše u saopštenju.
Takođe, otkriveno je dosta darova: vaza, oružja, nakita… Nekoliko egzotičnih predmeta se izdvojilo, a među njima je glava od slonovače sa egipatskim karakteristikama. Bila je neprepoznatljiva na početku iskopavanja, ali je kasnije restaurirana i identifikovana zahvaljujući Tamari Sagini, kodirektorki iskopavanja.
- Kako se iskopavanja nastavljaju, istorija hrama postaje jasnija. Tragovi vatre ukazuju na to da je hram od 100 stopa delimično uništen u vatri u drugoj polovini 6. veka pre nove ere. Privremeno je obnovljen sa ciglama od blata pre nego što ga je zamenila nova zgrada krajem veka – piše u saopštenju ESAG.
Duboka iskopavanja pokazala su da postoje i ostaci iz starijeg perioda, iz 9. ili 8. veka pre nove ere. To su bronzane figure životinja, kao i glava bika od terakote.
U podnožju brda
Svetilište se nalazi u podnožju brda na kome se živelo tokom bronzanog doba. Pronađeni su i ostaci zidova sagrađenih tokom 3. milenijuma pre nove ere. Postojanje Amarintosa u vreme mikenskog perioda već je potvrđeno u tablicama iz mikenske palate u Tebi, naveli su istraživači ESAG.
Artemida je boginja lova, divljine, kao i gospodarica divljači u starogrčkom panteonu. Švedski istraživač Martin Nilson smatrao je da je ona bila najpopularnija boginja u antičkom grčkom svetu. Njen brat blizanac je Apolon, a roditelji su joj Zevs i Leta.
(Telegraf Nauka)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.