Dvanaestogodišnji Vitold se igrao kraj zemlje iskopane zbog izgradnje štale, pa otkrio srednjovekovni buzdovan

Srednjovekovni buzdovan otkriven je nakon izgradnje štale u Vilkovu, u Vojvodstvu Lublin. Bronzanu bulavu, vrstu buzdovana koja se koristila više za ceremonije nego za borbu i to uglavnom među poljskim i kozačkim hetmanima, pronašao je dvanaestogodišnji Vitold Boltuć dok se igrao kraj zemlje iskopane zbog izgradnje.

On je prepoznao da je reč o srednjovekovnom predmetu, pa su ga njegovi roditelji predali Univerzitetu u Lublinu, piše The History Blog.

Preporučujemo

- Glava bulave, najverovatnije nastale između 12. i 14. veka, biće dodata muzejskoj kolekciji. Artefakt je iskopan tokom izgradnje štale u Vilkovu. Iskopana zemlja je prebačena u obližnje mesto da bi se koristila za jačanje puta. Međutim, tu ju zvezdastu glavu bulave primetio dvanaestogodišnji Vitold Boltuć iz Skućiške. Odmah je shvatio njen značaj i doneta je u Lublin. Ovo je drugi ovakav predmet otkriven u poslednje vreme – navedeno je na Fejsbuk stranici zavoda za zaštitu spomenika Vojvodstva Lublin.

Buzdovani su u Poljsku stigli sa migracijama nomadskih naroda poput Hazara tokom 7. i 8. veka, a onda su stekli veliku popularnost na prostorima današnjih država poput Poljske, Ukrajine, Rusije i Mađarske i postali više simbol vojne moći nego oružje. Nisu ih koristili obični vojnici, već isključivo zapovednici.

Glava buzdovana salivena je od bronze i visoka je 7,2 centimetra. Po tragovima na njoj jasno je da nije korišćena samo kao simbol, već da je oštećena tokom upotrebe - ili u borbi ili tokom određenih radova.

Sličan predmet postoji u Arheološkom muzeju u Krakovu i smatra se da je poreklo iz Mađarske.

Mesto pronalaska buzdovana nalazi se oko kilometar od Klodnice, srednjovekovnog utvrđenja značajnog u 9. i 10. veku.

Tri reda šiljaka stilizovana u obliku lobanje klasifikuju ovaj buzdovan kao tip IV, koji je najčešće pronalažen na teritoriji Kijevske Rusije.

(Telegraf Nauka/The History Blog)