Evropljani kamenog doba ovladali su atlatlom 10.000 godina ranije nego što se mislilo

Nakon ispitivanja više od 300 ranije poznatih kremenih artefakata sa arheološke lokacije Mezijer-Kanal na jugu Belgije, u blizini grada Mons i reke En, istraživački tim je zabeležio da 17 artefakata ima sićušne frakture koje ukazuju da se radi o šiljcima za projektile neke vrste.

Naučnici smatraju da su svi ti artefakti od izbacivača koplja. Kremeni šiljci pokazuju da su preistorijski ljudi lovili pomoću izbacivača koplja pre 28-31 hiljadu godina, i da su davali prednost takvim projektilima naspram koplja koje se baca rukom i luka i strele, piše Live Science.

Preporučujemo

Dosad je smatrano da najraniji direktni dokazi za izbacivače koplja u Evropi jesu kameni šiljci iz pećine Plakar na jugoistoku Francuske, stari 17-18 hiljada godina. (Najstariji dokaz za lukove i strele u Evropi, pak, star je 54.000 godina.)

Izbacivač koplja

Izbacivači koplja, ili atlatli, retko se koriste ovih dana pošto većina lovaca koristi vatreno oružje, ali su nekad bili uobičajeno oružje. Atlatl se sastoji se od štapa sa kukom ili udubljenjem na jednom kraju i pomoću mehanizma poluge izbacuje koplje velikom brzinom. To koplje je veće od strele, što znači da može napraviti veću štetu prilikom pogotka, ali je manje i mnogo brže od koplja koje se baca rukom.

Štapovi za izbacivanje su verovatno bili napravljeni od drveta, ali su istrulili. Ostali su samo kremeni vrhovi projektila.

Eksperimenti sa rekonstruisanim oružjem pokazali su da se svaka vrsta projektila – koplje koje se baca rukom, strelica za atlatl i strela – savijala na drugačiji način tokom leta, što je rezultiralo različitim frakturama.

Upoređujući frakture, istraživači su utvrdili da je 17 kremenih šiljaka iz Mezijer-Kanala verovatno došlo od izbacivača koplja.

Lov u kamenom dobu

Razvoj projektila kao oružja mogao je da ima značajne posledice po ljudsku evoluciju menjajući ishranu i društvenu organizaciju preistorijskih grupa.

Međutim, izbor projektila je možda bio zasnovan na tradicionalnim metodima lova, a ne na superiornosti oružja. Luk i strelu, na primer, obično su koristili usamljeni lovci, a koplje koje se baca su češće koristili lovci u većim grupama.

Istraživanje je pokazalo da su projektili kao oružje bili uobičajeni među ljudima u Evropi tokom gornjeg paleolita (pre 50-12 hiljada godina).

Ipak, istraživači su možda prevideli neke druge studije o toj temi. Na primer, nije da su druge studije – kao što se tvrdi u novoj studiji – razmatrale samo veličinu šiljaka, ali ne i obrasce fraktura.

(Telegraf Nauka/Live Science)