Senzacionalno otkriće arheologa: Veliki rat vođen u Evropi 1.000 godina ranije nego što se mislilo

Foto: Fernández-Crespo, T., Ordoño, J., Etxeberria, F. et al./Scientific Report 13, 17103 (2023)

Veliki rat vođen je u Evropi oko 1.000 godina ranije nego što se mislilo, pokazalo je ponovno proučavanje kostiju 338 osoba pronađenih u pećini San Huan ante Portam Latinam u današnjoj Španiji, piše Phys.org.

Broj oštećenih kostiju, tragovi lečenih i nelečenih povreda na njima, neproporcionalno veliki broj muškaraca ukazuju na to da je ovaj sukob trajao mesecima, a možda i godinama. Kosti su stare između 5.400 i 5.000 godina, pokazalo je datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika, što znači da se ovaj veliki sukob dogodio mnogo pre nastanka moćnih država u tom regionu.

Preporučujemo

Kolektivno nasilje

Ranije se mislilo da je najraniji rat tog nivoa u Evropi vođen pre između 4.000 i 2.800 godina.

- Kolektivno nasilje malog i srednjeg nivoa, u formi sukoba između susednih grupa, verovatno je staro koliko i samo čovečanstvo. Suprotno tome, masovno i organizovano nasilje između društveno-političkih grupa – ili, drugim rečima, rat - čini se da je povezano sa određenim društveno-ekonomskim uslovima koji uglavnom prate prelazak na poljoprivredu, poput veće gustine naseljenosti i stalnih naseobina, kao i povećanim značajem vlasništva nad resursima i zemljištem i koncentracijom moći – navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Scientific Reports i dodaje:

- Međutim, priroda i raširenost rata u evropskom neolitu (pre između 9.000 i 4.000 godina) slabo je poznata. Nažalost, mnoge forme ponašanja povezane sa konfliktom ne stvaraju materijalne dokaze i ne ostavljaju tragove koji se lako prepoznaju. Uprkos sve brojnijim dokazima o masakrima i masovnim grobnicama, takva nalazišta su veoma retka. U njima se retko nalaze više od dva, a još ređe, 30 ili 40 pojedinaca sa nelečenim povredama, što ukazuje na manje ili srednje nasilne događaje.

Foto: Fernández-Crespo, T., Ordoño, J., Etxeberria, F. et al./Scientific Report 13, 17103 (2023)

Teresa Fernandez-Krespo i njene kolege proiučavale su kosti iz plitke pećine u severnoj Španiji. Uz ostatke skeleta otkrili su 52 vrha strela od kremena, od kojih su 36 imale oštećenje povezano sa pogađanjem mete. Na 65 skeleta otkrivene su nelečene, a na 89 lečene povrede, što znači da je ranjeno oko 45 odsto adolescenata i odraslih muškaraca.

Različite grupe

Kako se navodi u studiji, mnogo tragova ukazuje na to da je veliki broj osoba, čiji su ostaci proučavani, učestvovao u ovom sukobu.

- Veoma je moguće da je postojanje različitih kulturnih grupa sa različitim stilovima života i načinima sahranjivanja bilo uzrok tenzija i takmičenja, a zatim i masovnog i smrtonosnog nasilja. Dokazi povreda od strela i drugi tragovi nasilja poput slomljenih lobanja i kostiju, ukazuju na to da je ovo trag velikog rata između suprotstavljenih zajednica. Sve ukazuje na to da je ovaj sukob trajao dugo i da je imao društveni uticaj kakav nije ranije viđen u evropskom neolitu – navodi se u studiji.

(Telegraf Nauka/Phys.or/Scientific Reports)