Drevno društvo preživelo je Saharu sa samo jednim izvorom vode: Zaboravljena pustinjska civilizacija

Ostaci Garame, prestonice Garamanta... Foto: Eric Lafforgue / AFP / Profimedia

Zaboravljena civilizacija je Rimljanima bila poznata kao Garamanti, i to je bilo prvo urbanizovano društvo za koje se znalo da je uspostavljeno u pustinji, piše Science alert. Uprkos lokaciji, njeni ljudi ne samo da su preživeli, već su i napredovali, istiskujući svaku kap života koju su mogli iz peska.

Koristeći robove za izgradnju tunela i prikupljanje podzemnih voda, slobodni stanovnici u "Kraljevstvu peska" postigli su životni standard za koji stručnjaci kažu da je bio bez premca u regionu.

Preporučujemo

Istraživači sa Državnog univerziteta Ohajo i Državnog univerziteta Bouling Grin u SAD sada su pokazali da, iako je neverovatan trud svakako zahtevao pamet, takođe je bilo potrebno i mnogo sreće.

Nedavno istraživanje zasnovano je na arheološkim studijama i hidrološkim analizama, a nalazi su predstavljeni na konferenciji Geološkog društva Amerike u oktobru ove godine.

Očima antičkih istoričara, Garamanti su bili narod uglavnom sastavljen od pustinjskih varvara. Kada su arheolozi 1960-ih prvi put iskopali glavni grad Garamanta, Garamu, i dalje se pretpostavljalo da je civilizacija mala i jednostavna. Sahara se smatrala previše sušnom i neumoljivom da bi podržala mnogo više od toga.

Tokom godina, međutim, počeli su da se pojavljuju dokazi koji sugerišu da je ovo drevno društvo bilo mnogo naprednije i uspešnije nego što su stručnjaci nekada pretpostavljali, živeći na teritoriji od 180.000 kvadratnih kilometara (70.000 kvadratnih milja), a glavni grad je imao 4.000 ljudi.

Ključ njihovog uspeha bio je ogroman podzemni vodonosnik od peščara, koji se danas smatra jednim od najvećih na svetu.

Foto: Shutterstock

Ovaj vitalni izvor vode iz prošlih vlažnijih vremena mogao je da izdržava gradove i velika naselja u sada sušnom regionu, pružajući dom poljoprivrednicima, stočarima, inženjerima, trgovcima i robovima.

Da bi došlo do dragocene tečnosti ispod zemlje, društvo Garamantа je provelo vekove primoravajući robove da kopaju 750 kilometara vertikalnih šahtova i podzemnih tunela, zvanih kanat, koji su bili nagnuti da ulaze tik ispod nivoa vode, omogućavajući tečnosti unutra da teče nizbrdo.

Tehnika je preuzeta od društava u Persiji. Ipak, za razliku od Persije, vodonosni slojevi u Sahari se ne pune topljenjem snega, što znači da ista strategija zaista nije trebalo da funkcioniše.

Njihov vodonosni sloj imao je sistem protoka koji je dovodio vodu iz dubine zemlje do podnožja brda, gde je izgrađeno više od 500 foggara, od kojih su neke bile dugačke i do 4,5 kilometara.

Тo je omogućilo civilizaciji Garmantes da navodnjava useve skoro jedan vek, jer bi čak i malo padavina moglo da pomogne da se sistem dopuni.

To blaženstvo nije moglo da traje večno. Neizbežno je nivo vode u vodonosnom sloju pao ispod foggara. Da bi se ponovo došlo do nje, bilo bi potrebno izgraditi mnogo više tunela za šta je trebalo mnogo više robova za izgradnju, a s obzirom na to da je nestašica hrane i vode već zavladala, trgovina robovima ili njihovo sticanje ratom postalo bi sve teže.

Sudbina ove civilizacije je opomena za nas danas. U mnogim delovima sveta, nivoi vode se smanjuju kako potražnja za vodom raste i klimatske promene uzimaju maha. Ovi resursi neće trajati večno.

„Društva rastu i padaju zbog zadovoljstva fizičkog sistema, tako da postoje posebne karakteristike koje omogućavaju čovečanstvu da tamo odraste“, kaže geonaučnik Frenk Švarc sa Univerziteta Ohajo. „Dok posmatrate moderne primere kao što je dolina San Hoakin, ljudi koriste podzemne vode brže nego što se obnavljaju. Ako se sklonost sušnijim godinama nastavi, Kalifornija će na kraju naići na isti problem kao i Garamanti."

Rad je predstavljen na sastanku Geološkog društva Amerike 2023. godine.

(Telegraf Nauka/ Science alert)