Kamena oruđa neandertalaca pronađena u Raćibožu u Poljskoj

Alati neandertalaca Foto: University of California Davis / Ferrari / Profimedia

To su najstariji tragovi ljudskog prisustva u prednjem delu Moravske kapije i dokaz da su neandertalci posetili ovaj region nekoliko puta, ostavljajući kamene predmete na dnu tadašnje rečne doline, piše Science in Poland.

„Naš cilj je bio da istražimo deo padine stare peščane jame radi sakupljanja informacija o geološkoj strukturi i uzimanja neophodnih uzoraka za određivanje starosti sedimenata pomoću radiometrijskih metoda. Sasvim neočekivano smo naišli na kamene artefakte, uključujući oruđa“, rekao je Andžej Visnjevski sa odeljenja Vroclavskog univerziteta za arheologiju kamenog doba.

Preporučujemo

Kameni proizvodi otkriveni na dubini od 10 metara pronađeni su u sedimentima nataloženim u hladnom periodu pre oko 130.000 godina. Bilo je to vreme rekonstrukcije prirodne sredine nakon dugotrajnog, verovatno dvocikličnog hlađenja, kada je skandinavska ledena ploča napredovala ka Ostravskom basenu. Ogromna jezerska barijera se formirala ispred ledene ploče. Ta barijera je nestala pre oko 140-130 hiljada godina, stvarajući mogućnost slobodnog kretanja ljudi i životinja od juga ka severnim nizijama.

Naučnici pretpostavljaju da ta oblast nekadašnje peščare možda krije još nekoliko desetina hiljada proizvoda u barem tri sloja. Istraživanje je otkrilo primerke poluobrađenih materijala i kamenih oruđa, što pokazuje da su se ljudi u ovoj oblasti bavili različitim aktivnostima, od pravljenja oružja do lova i kasapljenja.

„Verujemo da su migracije čije smo tragove otkrili u Raćibožu organizovane ne samo zbog silikatnih sirovih materijala, već i zbog potrebe za odgovarajućom hranom tokom godišnjeg ciklusa migracija lovaca i sakupljača“, kaže dr Visnjevski.

Neočekivana otkrića kamenih proizvoda takođe su pokrenula raspravu o obrascima koje su u to vreme koristili kreatori kamenih oruđa. Nedavna otkrića pokazuju da su oruđa sa dvostranim površinama, asimetričnim u grubim crtama, pomalo slična današnjim noževima sa širokim sečivima, imala vrlo važnu ulogu. Ne može se isključiti njihova povezanost sa specifičnim aktivnostima, npr. kasapljenjem ulovljenih životinja.

Datiranje ljudskog prisustva u oblasti ovog pronalaska urađeno je na Šleskom univerzitetu za tehnologiju u Gljivicama pomoću nove tehnike zasnove na optoluminescenciji. Tokom istraživanja, sedimenti su pažljivo filtrirani radi ekstrakcije svih kamenih artefakata, a arheološka iskopavanja i geološki slojevi su dokumentovani 3D laserskim skenerom i nizom fotografija radi dobijanja fotogrametrijskih modela. Digitalne kopije istorijskih objekata su takođe napravljene putem 3D skeniranja.

Arheolozi smatraju da rad u Raćibožu potvrđuje potrebu povratka na već poznata mesta, u ovom slučaju na rečnu lokaciju.

„Ovaj specifični put arheoloških potraga u rečnim dolinama za najstarijim manifestacijama ljudskog prisustva u pleistocenu utvrđen je na početku istraživanja o paleolitu, koje se odigralo u Francuskoj pre skoro 200 godina. Tako da nisu pećine, već otvorene doline otvorile raspravu o preistorijskom poreklu čoveka“, kaže dr Visnjevski.

(Telegraf Nauka/Science in Poland)