Poreklo kalaja sa brodske olupine iz Bronzanog doba

Saznanje iz kojih rudnika je kalaj stigao moglo bi dati dalekosežne uvide u rane trgovinske odnose između Centralne Azije, Mesopotamije, Severne Afrike, Levanta i Evrope, a tako u ranu globalizaciju koja je izmenila svet, piše Phys.org.

Ključ za rešavanje ove zagonetke mogao bi biti tovar trgovačkog broda koji je potonuo oko 1.320 godine pre nove ere kod današnje zapadne obale Turske u blizini Uluburuna. Olupinu su 1982. pronašli ronioci, a tovar su izvukli podvodni arheolozi. Osim luksuzne robe, nađeno je 10 tona bakarnih ingota i jedna tona kalajnih ingota – mnogo više nego što je ranije pronađeno iz Bronzanog doba.

Tim profesora Vejna Pauela sa Bruklinskog koledža u Njujorku saopštio je u novembru 2022. da je najveći deo kalaja stigao iz nalazišta Mušiston na severozapadu Tadžikistana, kao i iz dva rudnika na planinama Taurus u blizini današnje tursko-sirijske granice.

Za analizu su korišćeni uzorci 105 kalajnih ingota iz brodske olupine i utvrđena su hemijska i izotopska obeležja 90% kalaja iz tovara. Naročito je izmeren izotopski odnos kalaja i olova, koji ukazuje na poreklo kalaja. Takođe, proporcija mikroelementa telura ukazuje na naslage kalaja u Centralnoj Aziji. Zaključak o poreklu je izveden na osnovu poklapajućih obeležja ingota iz Uluburuna i uzoraka rude kalaja iz gorepomenutih rudnika.

Dr Danijel Berger iz Centra za arheometriju Kurt Engelhorn i njegove kolege to negiraju, tvrdeći da podaci ne dozvoljavaju takav zaključak.

„Zbog izotopskih proporcija i hemijskih karakteristika bilo bi još verovatnije da barem deo tih kalajnih ingota potiče iz Kornvola u Britaniji. Naročito poređenje sa britanskim i izraelskim kalajnim ingotima iz Bronzanog doba, što smo razmatrali u prošlosti, ukazuje na ovaj zaključak. Konačno, takođe je moguće da kalaj potiče iz saksonsko-bohemskih Rudnih gora ili sa Pirinejskog poluostrva“, kaže Berger.

Sve u svemu, Bronzano doba je trajalo od kasnog četvrtog milenijuma do ranog prvog milenijuma pre nove ere – ali sa različitim počecima i krajevima u zavisnosti od regiona sveta. Bronza, legura bakra i kalaja u srazmeri devet prema jedan, znatno je tvrđa nego sam bakar. Rude bakra se mogu naći u mnogim regionima Evroazije i Afrike. Međutim, rude kalaja koje su bile dostupne u Bronzanom dobu mogu se naći na samo nekoliko mesta u Centralnoj Aziji, Iranu i Evropi.

Utoliko još više iznenađuje da su neki od najranijih bronzanih artefakata pronađeni u mesopotamskim gradovima-državama na prostoru rečnog sistema Tigar-Eufrat. Međutim, tamo nema naslaga kalaja; taj metal je morao biti dobijen putem trgovine preko velike razdaljine.

Brojna arheološka otkrića pokazuju da su Britanska ostrva i Centralna Evropa činili ekonomsku sferu sa Mediteranom u Bronzanom dobu i bili povezani transportnim rutama Dunava, Rajne i Rone ili preko okeana. Na primer, ćilibarske perle, koje su verovatno stigle iz Baltičkog regiona, nađene su u uluburunskoj olupini, što ukazuje na postojanje trgovinskih ruta između severa i juga.

Upotreba standardizovanih težina je već bila raširena tokom drugog milenijuma pre nove ere, dolazeći iz Egipta i Mesopotamije, putem Sirije, Anadolije i Egejskog mora, i preko Alpa do Centralne Evrope. Ove standardne težine su korišćenje za vaganje robe, uključujući kalajne ingote.

Za vreme uluburunskog brodoloma, ni sistemi merenja ni trgovinske veze sa Evropom i istočnim Mediteranom ne mogu biti dokumentovane u pogledu Centralne Azije, što naglašava verovatnoću da je kalaj stigao sa Zapada.

(Telegraf Nauka/Phys.org)